Фељтон: Знате ли да је данас Видовдан, Срби?

Француска љубав према Србима, пише Џулијан Борџер, добиће нову визуру када у љето 1997. све операције о ратним злочинима преузме генерал Филип Рондо.

Овај шпијун ветеран водиће акције из свог офиса у хотелу "Бријен", гдје је Шарл де Гол имао прву канцеларију у ослобођеном Паризу 1944. Са "бланко чеком" који му је потписао Жак Ширак, Рондо ће направити мрежу у чијем се средишту налазио Младић, имаће податке о многим осумњиченим, али француски војници све до 1999. неће спровести ниједно хапшење. 

Њихов први "кеч" биће Зоран Вуковић, командир војне полиције који је оптужен да је силовао петнаестогодишњу дјевојчицу. Ухапшен је у Фочи, на улици, 23. децембра 1999. Мјесец дана касније ухапсили су Митра Васиљевића, члана "Белих орлова". То није задовољило Американце, и тек ће их наредно хапшење убиједити да су Французи заиста окренули леђа Србима. Било је то хапшење Момчила Крајишника у априлу 2000. године.

Коштуница није знао

Послије дугих преговора, бивши предсједник Слободан Милошевић нашао се 28. јуна 2001. у комбију, праћен само једним "мерцедесом". Око 19 часова стигли су на Бањицу, гдје су га чекала три хеликоптера, али и Кевин Куртис, истражилац трибунала. Био је ту и министар унутрашњих послова Душан Михајловић, који је желио да зна колико ће времена бити потребно да се Милошевић пошаље ван земље. Куртис је рекао - 20 минута. Михајловићу је то било превише.

"Мора да му се прочита оптужница, ово мора да буде право хапшење", рекао је Куртис, а неко се сјетио да предсједник Војислав Коштуница уопште не зна шта се догађа.

Куртис је изашао да сачека Милошевића. Хашки оптуженик је изашао и с подсмијехом поручио:

"Свака вам част. Можете да платите ове људе", рекао је, показујући на затворске чуваре.

Управо ће ту, док је залазило сунце, Куртис прочитати Милошевићу оптужницу и његова права. Бивши предсједник играо је неку своју игру. Прекидао је преводиоца, тражећи му цигарету, распитујући се гдје је научио тако добро енглески. Онда је на путу до хеликоптера поново застао."Знате ли да је данас Видовдан, Срби", запитао је. Потом се пребацио на енглески. "Свиђа ли ти се овај посао", питао је Куртиса. "Шта радиш, овако, у слободно вријеме, кад не хапсиш поштене људе попут мене", додао је Милошевић.

Власник хеликоптера

Гледао је Београд посљедњи пут док је хеликоптер прелијетао преко Саве и потом поново тражио цигарету. Куртис је рекао да пушење није дозвољено, али Милошевић је показао пепељару у хеликоптеру.

"Ја сам ионако власник ове летјелице", рекао је.

Милошевић се распитивао куда иду, а кад је чуо да га пут прво води у Босну, у Тузлу, поновио је "Босна", готово с презиром, као да није достојна дестинација за његово путовање.

У Тузли, у кампу "Еагле", сачекао га је поручник Енди Милани, командант одреда "Делта форце". Један војник га је снимао, а онда је Милошевић почео с њим да разговара о томе како је најбоље снимати, који је најбољи кадар и како се користи зум. Најзад је стигао авион БАЕ 146 Краљевског летећег одреда, исти онај авион којим је тијело принцезе Дајане допремљено у Британију након погибије у Паризу 1997. Слијетање на аеродром у Ајндховену близу холандско-белгијске границе није пропраћено фотографисањем. Био је ту само један фото-репортер, из Хага, али заборавио је да стави филм у стари апарат. Историја тако неће запамтити ту фотографију.

Непознати подаци

Џулијан Борџер, спољнополитички уредник "Гардијана" и добитник Пулицерове награде, недавно је објавио књигу "Касапинов траг" (Тхе Бутцхер'с Траил) о потрази за Ратком Младићем, Радованом Караџићем, Антом Готовином, Насером Орићем и другим оптуженим за ратне злочине са простора бивше Југославије. Борџер, иначе извјештач са југоратишта деведесетих, износи до сада непознате податке о раду британских и америчких шпијуна у Београду, Загребу, Бањалуци, Сарајеву, Загребу... Пресс преноси најзанимљивије дијелове књиге "Касапинов траг".

Извор: Пресс