Шведска у проблемима због оружја из БиХ

Велике количине наоружања које је заплијењено у Шведској су забрињавајуће за ту државу, а највећи дио тог оружја потиче са Балкана, и то из Србије и БиХ, због чега ће те двије државе ових дана посјетити шведски министар унутрашњих послова Андерс Игеман.

Свијет 22.02.2016 | 22:51

То пишу шведски медији, који истичу да тамошња влада чини све што је у њеној моћи да смањи проток илегалног наоружања, тако што процесуира све већи број оних који га шверцују.

Како би показали одлучност у борби против шверца наоружања, Игман, дакле, посјећује БиХ и Србију, и то с намјером да у име шведске владе још једном размотри све опције с колегама у нашој и сусједној држави.

"Што мање наоружања на шведским улицама је наш крајњи циљ. Највећи дио илегалног наоружања долази са Балкана, а ријеч је о наоружању заосталом из рата", изјавио је Игеман.

Он додаје да је број заплијењеног наоружања, посебно ручних граната, превисок за Шведску. Скоро сваке године шведски цариници одузму око 1.000 комада илегалног наоружања, које се покуша унијети у земљу.

"Циљ мог путовања јесте да размијенимо информације о онима које треба да ухапсимо и процесуирамо. То је можда и најважнији фактор у борби против кријумчарења наоружања", навео је први полицајац Шведске.

Када је ријеч о посјети Србији, онда се министар нада да ће ту потписати споразум, док у БиХ жели да види како већ постојећи споразум може боље да функционише. Оно што је велики проблем свакако је што нико не зна колико заиста има кријумчареног наоружања у Шведској. "Нећемо стати све док не истријебимо илегално наоружање са шведских улица", рекао је Игеман.

То што ће Игеман посјетити БиХ и Србију не изненађује Александра Радића, војног аналитичара, који подсјећа да је велика количина оружја на овим просторима "циркулисала" током рата, што је утицало и на то да до овог наоружања дођу и криминалне структуре.

"Било је случајева и да су пронашли људе који су пиштољ раставили и распоредили у деловима у печеном пилету. Показало се у пракси и да 'функционише' растављен пиштољ у ајвару и слично", истиче Радић у изјави за "Независне". Према његовим ријечима, овдје се говори о криминалним активностима, а када пет криминалаца има пиштољ, то је много озбиљније него када 55 "обичних" грађана то оружје има код куће.

"Рат на Балкану омогућио је да много наоружања доспе у Европи у погрешне руке. Наравно да онда полиција и безбедносне структуре Шведске траже помоћ. Зашто? Сваки траг који омогућује праћење тих канала може да им буде од користи", појашњава Радић.

С Игеманом би требало да се састане Драган Мектић, министар безбједности БиХ, с којим јуче нисмо успјели да ступимо у контакт, а напомињемо да је на састанку, који је он одржао с амбасадором Шведске у БиХ Фредриком Шилером, речено да БиХ и Шведска имају заједничке безбједносне изазове.

Сузбијање шверца О већем броју оружја на шведским улицама свједочи и повећан број оружаних инцидената, па је тако само током 2014. године у Шведској убијено 25 људи, а више од 100 рањено из ватреног оружја. Шведске власти већ су предузеле одређене мјере, а сљедећа је смањење протока наоружања из балканских земаља.

НН