НАТО интеграције и улога СНСД-а

4.2.2016. године потпредсједник СНСД-а Марко Видаковић у свом саопштењу за јавност рекао је да је изјава министра иностраних послова БиХ, Игора Црнадка, приликом његове посјете Бугарској, о томе да је стратешки циљ БиХ улазак у НАТО савез, у најмању руку скандалозна, али и да је додатна потврда да представници тзв. Савеза за промјене једно причају грађанима у Републици Српској, а нешто сасвим друго раде, али и говоре представницима међународне заједнице. Он је додао и да СНСД никада неће дозволити да грађани Српске буду изманипулисани и преварени.

Босна и Херцеговина 12.02.2016 | 22:51

Међутим, редакција Фронтала побринула се да објави и појасни комплетну историју атлантских интеграција РС и БиХ, као и да утврди ко тачно сноси одговорност за овај процес, те ко једно прича а друго ради.

Преговори о НАТО интеграцијама БиХ почињу 2006. године у децембру, када је БиХ приступила НАТО програму Партнерство за мир, чиме је започета званична сарадња са алијансом. Тада је на власти била коалиција СНСД-ДНС-СП, а премијер Републике Српске био Милорад Додик. Иста власт је сачињавала и већину у Савјету министара БиХ, али и већину у Представничком дому.

Након овога, доста је учињено на процесу атлантских интеграција. Скоро све институције БиХ су укључене у процес, сарадња са НАТО-ом се интензивирала у свим доменима безбједности (економској, транспортној, информационој и тд.), а не само у домену војно – одбрамбеног сектора. Савјет министара, на чијем челу се тада налазио СНСД-ов кадар Никола Шпирић, формирао је НАТО координациони тим, чији је задатак био координација министарстава и агенција приликом преговора са НАТО институцијама. У истом овом периоду, БиХ је ратификовала Споразум о статусу снага (СОФА) са НАТО-ом и потписала Споразум о сигурности информација са алијансом.

Након позива у Интензивирани дијалог и овај процес започиње, а до фебруара 2009. године обављене су консултације по поглављима (политичка економска, безбједносна, одбрамбена и многа друга питања). Затим је делегација предсједништва БиХ коју су чинили: Радмановић (СНСД), Силајџић (СзБиХ) и Жељко Комшић (СДП БиХ), исте године у Бриселу званично предала захтјев за Акциони план за чланство (МАП) генералном секретару Андерсу Расмусену, што представља посљедњу фазу структуралног дијалога прије чланства у НАТО савезу.

Сјеверноатлантски савез одлучио је да 2010. да прими БиХ у Акциони план.

У оквиру ИПАП БиХ је током 2013. године (када је власт и у РС и на бх. нивоу чинио СНСД са коалиционим партнерима) наставила реализовати активности везане за период 2011.-2013., претходно договорене и усаглашене са НАТО-ом. Након израде процјене степена имплементације ИПАП БиХ 2011.-2013., НАТО Политички комитет је оцијенио да је Босна и Херцеговина успјешно имплементирала ИПАП БиХ 2011.-2013., након чега су отпочеле припреме за израду новог документа за период 2014.-2015.

Сада ћемо навести и неколико изјава бивше замјенице министра иностраних послава БиХ Ане Тришић – Бабић, која је уједно и истакнути члан СНСД-а.

5.6.2014. – Ана Тришић - Бабић појашњава зашто је улазак у НАТО стратешки циљ БиХ:

“Ако БиХ не пронађе своје мјесто у ширем геополитичком механизму интеграција, ова земља ће засигурно остати само полигон за одмјеравање различитих интереса великих сила. Заостајање на путу евроатлантских интеграција значи заостајање на путу реформи и одржавање фокуса на националистичкој реторици, а мање на стварним реформама.”

14.3.2014. "Према НАТО-у се иде. Сва та војна имовина је означена, и оно што ја врло често истичем и подсјећам, кад неко нови дође у Босну и Херцеговину и сви на неки начин слично мисле, да неко неће да Босна и Херцеговина уђе у НАТО, а то апсулутно није тачно.”

5.3.2015. “БиХ треба постати чланица НАТО, али не само из разлога што нам чланство у НАТО гарантује унутрашњу стабилност, или што нам је потребан НАТО „сигурносни кишобран“, него што се ће прилагођавањем стандардима и вриједностима које заговара НАТО, БиХ постати савремена држава, држава у којој је демократија, владавина права и поштовање људских права трајна категорија, држава са малим и модерно опремљеним оружаним снагама којим доминира демократски надзор, која ће сарадњом са сусједима изграђивати своју трајну сигурност и активно доприносити стабилности региона а самим тим недјељивости евро-атлантског подручја мира и сигурности.“

Извор: Фронтал.ба