Зашто вријеме иде напијед, а не назад?

Сви знамо да се у нашем свету време креће напред. Ма колико ми то желели, нећемо постати млађи, нити ће се просуто млеко вратити у шољу. О разлозима зашто је то тако постоји мноштво хипотеза, али је дуго преовладавало мишљење да је једносмерно кретање времена у бити природе.

Занимљивости 03.02.2016 | 08:52

Ново истраживање Џоан Вакаро са Универзитета Грифит у Аустралији, међутим, наводи на закључак да можда и није тако и да постоје дубљи разлози због којих се време креће напред, а не назад. Штавише, можда постоји суптилна разлика између два временска вектора - напред и назад - и то је оно што нас константно гура у будућност, а не у прошлост.

Мистерија времена потиче од чињенице да се на ИЛР скали додуше, креће напред, али када анализирате појединачне атоме и молекуле, не делује да је њима битно да ли се време креће напред, или назад. Стиче се утисак да се понашају на исти начин, без обзира на смер који показује временска оса.

То није случај када је у питању простор - не можете једноставно померати ствари у простору и очекивати да се неће мењати - па су научници дуго претпостављали да постоји неки суштински разлог због којег се универзум непрестано креће напред у времену, али не и у простору. Ово је познато као “асиметрија” између времена и простора.

“У односу између времена и простора, простор је лакше разумети зато што је он напросто ту. Међутим, време нас непрестано тера ка будућности”, објашњава Вакаро.

Према њеној новој хипотези, два смера времена - напред и назад - можда уопште нису идентична.

“Експерименти са субатомским честицама у протеклих 50 година показују да се природа не односи исто према оба временска смера”, објашњава Вакаро. “Нарочито субатомске честице познате као К и Б мезони понашају се донекле различито, зависно од смера времена.”

Мезони К и Б су веома сићушне субатомске честице, што значи да их није лако проучити без помоћи софистициране опреме. Међутим, докази да се понашају различито у зависности од смера који показује стрелица времена наводе на закључак да управо та разлика, а не неки суштински елемент природе, утиче на начин на који се крећемо кроз време.

“Иако се у времену заиста крећемо напред, у одређеној мери увек постоји и кретање назад, нека врста повратног ефекта, и то је покрет који желим да измерим помоћу К и Б мезона”, објаснила је Вакаро.

Суптилно понашање

Приликом истраживања, она је прилагодила једначине квантне механике, полазећи од претпоставке да време није једнако у оба смера, а резултати су показали да ти прорачуни прецизно описују универзум.

“Ако модел универзума обухвата овако суптилно понашање, оно што видимо је да се универзум мења и да није фиксиран за одређени тренутак у времену, већ се непрекидно развија”, објашњава Вакаро. “Другим речима, суптилно понашање је очигледно одговорно што се универзум креће напред кроз време.”

Уколико њена теза буде потврђена, то би значило да ћемо морати озбиљно да размислимо о нашем схватању еволуције времена, али би такође могло да нас одведе до нових сазнања о чуднијим аспектима времена, укључујући и путовање уназад кроз време.

Блиц