Ораси и јабуке за боље памћење

Намирницама које садрже глукозу побољшава се концентрација.

Здравље 02.02.2016 | 10:01

ЗДРАВА исхрана и редовно вежбање не само да утичу на здравље срца и крвних судова, већ и на рад мозга. Да бисте побољшали концентрацију и изоштрили мождане вијуге, не треба пуно: релативно једноставне промене у исхрани могу да повећају меморију, подстакну успаване мождане функције, помогну при учењу, подигну расположење и мотивацију и спрече превремени губитак памћења.

Редовни оброци са међуоброцима од свежег воћа или поврћа су императив, јер одржавају стални ниво гликемије у крви, а мозак једино користи глукозу да би функционисао. Дијета са мало калорија и засићених масти, а богата антиоксидансима и полинезасићеним масним киселинама има добар утицај на функције мозга.

С друге стране, висок калоријски унос доводи до стварања штетних слободних радикала који могу да оштете мождане ћелије и тако да угрозе памћење. Баш као и за срце, и за мозак су пожељне тзв. добре масти - полинезасићене као што су масти омега-3 групе.

ШТА СЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ
Глукоза: Мозак се не храни протеинима, већ глукозом, која је најважније "гориво" за ћелије мозга. Да би се одржао сталан ниво глукозе у крви требало би узимати што више угљених хидрата који се споро разлажу: махунарке, суво и свеже воће, интегралне житарице, поврће, језграсте плодове. Концентрација директно зависи од глукозе која стално пристиже у крвоток, па треба узимати више мањих оброка у току дана.

Риба: Риба се с правом назива "храном за мозак", јер је квалитетан извор омега-3 масних киселина, неопходних за развој и функционисање централног нервног система. Исхрана богата овим материјама умањује ризик од деменције и можданог удара, а има и велику улогу у побољшању памћења, посебно у старости. За јачање концентрације најбољи су лосос, сардине и плава риба.

Авокадо: Поред тога што благотворно делује на мождане ћелије, ова драгоцена биљка обилује здравим мастима, минералима, витаминима и фитостеролима. Значајан је извор антиоксиданса глутатиона и витамина Е. Због високе калоријске вредности, треба га користити као намаз или додатак салатама.

Воће: Флавоноиди из воћа побољшавају меморију, а фруктоза којом обилују одличан је извор енергије неопходне за интелектуални и физички рад. Квалитетан избор су банане, поморанџе, кајсије, брескве, јагоде. Јабуке садрже кверцетин, који спречава настанак Алцхајмерове болести, а боровница штити мозак и смањује ризик од појаве деменције.

Интегралне житарице: Интегралне житарице квалитетан су извор угљених хидрата (глукозе) и садрже довољно витамина Б комплекса које побољшавају когнитивну функцију мозга и меморију.

Језграсто воће: Бадеми, ораси, пистаћи садрже витамин Е који успорава старење ћелија мозга и богати су незасићеним масним киселинама.

Лиснато поврће: Дневни унос од једне до три порције зеленог поврћа (спанаћ, зелена салата, блитва) може да успори развој деменције.

Јаја: Јаја су одличан извор аминокиселина неопходних за добро памћење.

ПРИМЕР ЈЕЛОВНИКА

Пре доручка: попијте сок од цеђене поморанџе, лимуна и грејпфрута са медом и поједите банану

Доручак: каша од овсених пахуљица, млека, сувог грожђа, млевених бадема, млевених семенки лана и меда

Ужина: домаћи крекери од интегралног брашна и семенки сунцокрета, лана и сусама
Ручак: крем-чорба од сочива и зелена салата

Вечера: печена скуша, кромпир печен у љусци и спанаћ с белим луком

Пред спавање: чај од камилице, нане или матичњака са медом

Новости