Небеске кирије Хонгконга

Кинеска провинција Хонгконг позната је по папреним ценама станова за куповину или најам. Из тога ничу огромни проблеми: продубљује се социјални јаз, млади одустају од заснивања породице, а сиромашни живе неусловно.

Седам милиона становника на свега 1.104 квадратна километра – густина насељености Хонгконга већа је од оне у највећим светским метрополама попут Токија, Лондона и Њујорка. Из те густине произилази и неславна титула коју носи Хонгконг – то је најскупљи град за становање на свету. Тако је бар израчунао портал Демографија који сваке године упоређује просечне приходе и цене стамбеног простора у стотинама градова у девет земаља.

Нема планирања

Могао би се навести низ разлога што је тако неповољно становати у Хонгконгу, али се на крају увек дође до два разлога који се своде на закон понуде и потражње. Прво, све је више становника; друго, не постоји довољно стамбеног простора, а посебно мањка социјалне градње. Многи тврде да је невоља у малој површини. Други кажу да је проблем више у лошем планирању градских власти које су власници већине земљишта.

Међу овим другима је Јип Наи Минг, хонгкошки професор политике становања и урбаних студија. „Недостатак планирања је уопште и довео до ове ситуације“, каже Јип. Наводи да су потребне године или чак деценије да се обезбеди, испланира и припреми земљиште на којем би се градила стамбена насеља, али да је влада Хонгконга запоставила планирање током азијске финансијске кризе средином деведесетих.

Још више од тога, хонгконшка самоуправа је практично једини власник земљишта те зарађује тако што то земљиште даје у закуп. За градску касу је то прилика за одличну зараду, али високе цене закупа земљишта довеле су до ситуације да тек неколико крупних инвеститора узима земљу с намером да на њој гради станове. „Неколико великих предузетника доминира на тржишту некретнина и има моћ да повуче непродате станове с тржишта када цене падну. Зато цене станова лако скачу, али тешко падају“, каже Јип за ДW.

Паркинг за капитал

Слично на ствари гледа и Реј Форест, професор урбаних студија на Градском универзитету Хонгконга. Тврди да се у овој финансијској метрополи на вештачки начин ограничава број повољних станова који су у оптицају. Уместо тога, радије се граде луксузни апартмани и шопинг молови. А ту су и шпекуланти. „У Хонгконгу банке и приватни инвеститори паркирају свој вишак вредности у некретнине, баш као што се ради у Лондону или Ванкуверу. У овим градовима је тржиште некретнина баш попут тржишта уметнина, олд тајмера или ретких вина – добра инвестициона прилика за богаташе“, каже Форест.

За разлику од Лондона или Ванкувера, у Хонгконгу има још нешто – последњих година све је више финансијски потентних интересената из централне Кине који желе да имају и некретнину у модерној кинеској провинцији. Том развоју погодује и јачање кинеског јуана у односу на хонгконшки долар. „Јак јуан чини да су цене некретнина у Хонгконгу постале релативно јефтине за Кинезе из централног дела земље“, каже Едвард Јиу с Кинеског универзитета у Хонгконкгу. Додаје да живља привредна активност између града и остатка Кине такође тера цене горе јер много више људи долази да живи и ради у Хонгконгу.

То је, дакле, дијагноза за тржиште некретнина у Хонгконгу. Економске и друштвене последице су погубне. Високе цене су приморале многе породице с ниским приходима да се окрену пракси такозваних подељених станова. Пројектовани стан се тако подели на две или више независне стамбене јединице. Према истраживању Кинеског универзитета Хонгконга, у таквим подељеним становима бива веома тесно – по особи остаје 4,5 квадратна метра простора. Чак и на тако неусловне станове њихови станари дају 40 одсто свог прихода. Подељене стамбене јединице често су опасне јер не одговарају никаквим безбедносним и противпожарним прописима.

Социјални јаз

Све скупље становање утиче и одлуке младих да ступе у брак или зачну потомство. „Млади једноставно не могу да купе стан. Многи од њих покушавају да изнајме стан преко јавних конкурса, али тамо су листе чекања предуге. Зато они морају да одложе одлуку о браку или добијању детета“, каже професор Јип.

Едвард Јиу подвлачи да је експлозија кирија продубила јаз између богатих и сиромашних у Хонгконгу. „Док они који поседују станове зарађују богатство, подстанари пате под високим киријама“, каже Јиу. Додаје да се на овај начин богатство и генерацијски чува у одређеним породицама. „Када су цене некретнина екстремно високе, онда већина купаца иде на дуг период исплате и гарантује хипотеком. Неки родитељи могу да финансијски подрже своју децу. Таква деца онда постају власници станова и богате се када цене додатно скоче. Дакле, богати родитељи имаће богату децу.“

Цене утичу и на стил живота. Студија коју су заједнички спровели наши саговорници Јип и Форест међу 2.000 Хонгконжана старости од 18 до 35 година показала је да више од 80 одсто њих живи с родитељима или рођацима. Убедљиво најважнији разлог за то је што немају довољно средстава да се осамостале. „Проблем становања продубљује фрустрације које ионако постоје код омладине“, наводи Јип. Додаје да расте притисак на власт да се позабави овом тематиком. Ако то не уради, оцењује професор, пооштриће се социјални и политички немири.

Б 92