Дејан Савић отворио душу: Било је огромних притисака!

Остали смо у сенци чудних дешавања! “Хвала и комплексашима који не могу да буду први ни у пљувању у даљ. Ватерполо репрезентација никада неће ићи на балкон да слави друго место”, поручио је вођа српских Делфина!

Остали спортови 30.01.2016 | 13:40

Кажу да нема ништа теже од унапред уписаних победа, бодова, медаља… И они највећи шампиони тешко функционишу под таквим притиском. Колико је то компликована ситуација видело се на примеру наших ватерполиста. Без премца најбоља екипа света је у финалу недавног ЕП у ватерполу победила Црногорце тек када је победила притисак у себи.

Срећом па су српски Делфини вођени праведном и мудром руком Дејана Савића. Знао је српски селектор да увек мора рачунати и на противнике ван базена.
“Екипа и цело такмичење су некако остали у сенци свега што је пратило организацију. Било је огромних притисака и чудних дешавања. Не могу да се отмем утиску да су неке позитивне ствари искоришћене у негативну сврху. Али све пада у воду када се оствари врхунски резултат. Кроз трње смо прошли до звезда. После свега, испада да је Дуци Симоновић у праву. Ми смо обични гладијатори, а све остало је у домену хлеба и игара. И политичких поена”, отворио је душу у разговору за Спорт, српска ватерполо легенда Дејан Савић.

Каже да нови притисци већ почињу…
“Колико год осећали сладак укус, ипак постоји доза горчине. Због наметнутог притиска. Унапред смо проглашени за шампионе. Ево и сада смо већ изложени новом притиску да освојимо олимпијско злато.”

То је оно што српски ватерполо чека годинама, деценијама… Савић је био члан чудесне генерације која је освојила све осим олимпијског злата.
“Играо сам у Атланти, Сиднеју, Атини, Пекингу и имам негативно искуство. Бојим се минирања из сопствене кухиње. Саплитања са стране можемо да очекујемо, али су нас у прошлости прескупо коштала наша, сопствена.”

Да ли би ватерполисти ишли на балкон и славили да је освојена сребрна медаља?
“Не! Ватерполо репрезентација никада није славила сребро. Реч је о угледу и традицији претходних, садашњих и будућих генерација”.

Да ли је ватерполо током 15 дана јануара запушио уста критичарима који потенцирају да је реч о малом спорту?
“Нема малог спорта. Знате, ови момци тренирају цео живот. Нека било ко од људи који годинама воде хајку против ватерпола проба да буде најбољи у нечему, пљувању у даљ или кликерима, на пример. Тешко…”

Коме сте захвални?
“Мамицама и татицама који су створили моје играче, публици, противницима, читавом организационом тиму и комплексашима који мисле да су најважнији”, поручио је српки селектор.