Како је злоупотребљен посао деценије?

Турска је од БиХ тражила говедину узгојену на босанскохерцеговачким пашњацима, а испоручује јој се она купљена у Пољској.

Босна и Херцеговина 24.01.2016 | 19:59

"Умјесто да сада будемо безбрижни, јер имамо осигурано тржиште на које можемо пласирати стоку коју узгајамо, ми смо у бригама. Велики добављачи, који су прошли на тендеру за извоз говедине у Турску, окренули су нам главу. Или нам нуде мизерно ниске цијене, од 3,5 до 3,7 конвертабилних марака [1,7 евра до 1,8 евра] по килограму говедине, а они за исту ту килу добијају 10 КМ [пет евра], или не откупљују од нас никако", жали се Ермин Велаџић, предсједник Удружења произвођача меса и млијека Унско-санског кантона.

Каже да је узгој говеда веома скуп бизнис и да је, уствари, најмања цијена по којој би требали продавати килограм тог меса четири КМ (два евра).

"Када је Босна и Херцеговина прошлог љета потписала споразум с Турском о извозу 15.000 тона говедине на годишњем нивоу, а како би помогла овој земљи након поплава, ми - мали фармери, били смо пресретни. Планирали смо да ћемо наше волове продати до Нове године, међутим, неко је, само што је посао кренуо, све покварио. Сваки дан више које говедо проведе у штали фармере додатно кошта најмање 30 КМ [15 евра] дневно. Срамота је ово што се ради", говори Велаџић.

И фармери у Кантону Сарајево су у паници да неће моћи продати своја говеда. И то толико да се плаше говорити за медије. На питање зашто не говоре, Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ентитета Федерација Босне и Херцеговине каже да се плаше уцјене великих компанија које откупљују месо, односно да више неће имати коме продати своју стоку.

'Удар на образ државе'

"Турска је имала само један услов - да говеда буду узгојена у Босни и Херцеговини. И на почетку је било тако - продавала су се домаћа говеда, све је некако процвјетало - и сточарство, и попратне гране, попут транспорта, па су оживјели и аеродроми.... И онда су се неки одлучили за краћи пут до зараде, па су увезли стоку из Пољске и извезли је као домаћи производ. Па, кад је тако, могли су и Турци увести говедину из Пољске, а не по њу ићи преко Босне и Херцеговине", каже Бићо, истичући као то није само удар на домаћу производњу, него и на образ државе.

Повећан извоз, али и увоз

Извоз меса из Босне и Херцеговине у Турску је 2015. године у односу на претходну повећан за више од 15 пута, и то са 5,6 на 86,5 милиона КМ ( 2,8 - 43,2 милиона евра).

Истовремено, подаци Управе за индиректно опорезивање говоре и о повећаном увозу меса у Босну и Херцеговину, и то прије свега говеђег, па је 2014. годину увезено говеђег меса у вриједности 130,6 милиона КМ (65,3 милиона евра), а годину касније 162,7 милиона КМ (81,3 милиона евра).

Лани је нарочито успјешан био царго превоз са аеродрома у Сарајеву и Бањој Луци, а са којх су у Турску отпремљене хиљаде тона меса.

Управо упозорења фармера и удружења пољопривредника да своју живу стоку не могу продати, упркос великодушној понуди Турске за откуп, било је сигнал Министарству спољне политке и економских односа Босне и Херцеговине да преиспита о чему се ради. Мирко Шаровић, министар спољне трговине, каже за Ал Јазееру да је прва упозорења добио у септембру прошле године.

"То је био сигнал да се крене у контролу и надзор у компанијама које врше извоз у Турску те алармирају и друге надлежне институције да учине исто", рекао је Шаровић и додаје да Министарство још увијек не зна које су компаније прекршиле споразум.

"Тај податак у овом тренутку не можемо прецизно изнијети, јер је надзор спроведен у три велика извозна објекта, а контрола се наставља и спроводи и у осталим извозним објектима, ветеринарским станицама и другим субјектима у ланцу одговорности. У најмање једном извозном објекту уочене су неправилности и недостаци, па је истом Канцеларија за ветеринарство ускратила издавање извозних цертификата", каже министар Шаровић.

Иако ни фармери са сигурношћу не могу уврдити која је од компанија злоупотријебила споразум (Пиемонте, Бајра, Шишовић, Суша или Мемпро), највише њих сумња у компанију "Шишовић" из Посушја, а будући да им она нуди најниже откупне цијене. Међутим, Иван Павковић, један од директора компаније "Шишовић", тврди да они с тим немају никакве везе.

"Није истина да откупљујемо по цијени нижој од четири КМ [два евра]. Свима плаћамо 4,5 КМ [2,25 евра], плус порез на додану вриједност", каже Павковић.

"Ми смо извезли 4.000 тона меса у Турску и све је то била роба купљена на тржишту БиХ. Осим тога, када пакирамо месо и спремамо за извоз, ту су увијек у контроли четири ветеринара из Турске, тако да нема говора да смо могли било урадити било шта што није у складу са споразумом", каже Павковић.

Ветеринарска контрола - најслабија тачка

Предсједник Удружења пољопривредника Федерације пак тврди да управо ветеринари сносе највећу одговорност, јер они издају документе о поријеклу и исправности меса.

И министар спољне трговине и економских послова признај да су ветеринарске конторле "слаба тачка" у овом послу, који је требао препородити бх. индустрију меса.

"У праву сте, то је заиста слаба тачка. О томе смо обавијестили надлежна ентитетска министарства, али и друге контролне органе. Уочено је приликом контроле да је вршено неправилно попуњавање пасоша животиња, неподударање података са подацима из Вањскотрговинске коморе, одсуство било какве евиденције о клању у извозним објектима."

Због свега овога увелико се почело говорити да ће Турска пооштрити мјере увоза меса, па чак и поништити споразум. Међутим, из Амбасаде Турске у Босни и Херцеговини нису ово могли ни потрвдити, ни негирати.

"Упознати смо са ситуацијом, али Амбасада нема мандат коментирати овакве ствари, нити износити било какве информације", речено је из Сектора за трговинске послове Амбасаде Турске.

Министарство спољне трговине је, како кажу, турску страну о свему обавијестило, и усмено и писмено, а све с намјером да се спаси што се спасит може и то, прије свега, за "добро пољопривредника Босне и Херцеговине".

И док фармери чекају да поново добију добре вијести и изведу своје волове из штала, Министарство вањске трговине је покренуло опсежну истрагу и појачало контроле у компанијама које су добиле посао извоза меса.

Испаштаће цијело друштво

"Од Управе за индиректно опорезивање затражили смо да се изврши контрола крајње намјене свих количина бесцаринског извоза меса из Европске уније у 2015. години. Истовремено, од Вањскотрговинске коморе БиХ захтијевамо пооштравање процедуре издавања цертификата о поријеклу меса које издаје ова институција као јавно овлаштење. Министарство и Канцеларија за ветеринарство су, у општем интересу, остварили одговарајућу сарадњу и са истражним органима, који независно раде свој посао у складу са законом. Њихов извјештај овом питању посједују институције које се баве питањима утврђивања могућих злоупотреба", каже минситар спољне трговине и економских односа Мирко Шаровић.

Иако министар Шаровић истиче да неће доћи до промјене споразума те да ће се он наставити примјењивати и ове године, фармери, свеједно, страхују.

"Са сваким новим даном чекања ми смо на губитку. Стока тражи храну, топлоту, свјетло, ветеринарску контролу... а све то производи нове трошкове. Када смо кренули у овај посао, многи од нас су повећали број грла, а сада уопше нисмо сигурни да ћемо их моћи продати", кажу фармери.

А оно што је сигурно, према ријечима министра Шаровића, то је да ће компаније за које се докаже да су варале, односно да су извозиле месо које није бх. поријекла, "без дилеме бити елиминисане са листе оних којима је одобрен извоз у Турску", додајући да се неће само на томе стати, али без образложења какве санкције их још чекају.

На крају додаје како је неопходно унаприједити ланац контроле. У супротном, каже, "злоупотријебиће га неколико 'мангупа', а штета ће за цијело друштво бити немјерљива".

(Ал Јазеера)