Анализа - Кошарка у хаосу: Лига каквих шампиона?!

Пред нови састанак ФИБА и домаћих лига, поставља се питање у чијем "крилу" ће завршити клубови мимо елите која броји 16 имена.

Кошарка 12.01.2016 | 23:45

Јесте да до комплетирања мозаика има да се уклопи још доста "коцкица", али догађаји у последњих неколико месеци не уливају наду у светлу будућност европске клупске кошарке.

"Локомотива" са 11 носилаца "А" лиценце у постојећој Евролиги (Реал, ЦСКА, Барселона, Олимпијакос... потписали су уговоре на 10 година) већ је отишла у једном правцу.

Сви остали тренутно су још у истом возу, али брзо ће морати да се определе - да ли ће кренути за фирмом на чијем челу се налази Ђорди Бертомеу, или ће се приклонити кровној кошаркашкој организацији (ФИБА), која је поред најављене "Лиге шампиона", наводно, спремна да кроз неки будући "Еврокуп" веже за себе све клубове на континенту - осим групе најелитнијих.

ФИБА је за 18. јануар заказала нови састанак са представницима домаћих лига, после кога би требало да буде јасније како ће следеће сезоне, или наредних сезона, изгледати кошаркашка мапа "старог континента".

Радне групе за спортски и управљачки део састале су се 7. јануара и председник Кошаркашког савеза Србије Драган Ђилас најавио је после тога два гарантована места у "Лиги шампиона" за АБА лигу и "још неколико у квалификацијама".

Као што је познато, ФИБА је прошле године имала план да она преузме јединствену Евролигу, без директне проходности за најбоље клубове АБА лиге, већ само за учешће у квалификацијама.

Међутим, елитни клубови су јој окренули леђа и ФИБА је након краћег прегруписавања одлучила да крене у "потеру" за свима осталима.

Тако је као деоничаре будућег предузећа које ће управљати "Лигом шампиона" предвидела грчку, шпанску, турску, немачку, француску, италијанску, ВТБ и АБА лигу са по пет одсто удела, а литванску, пољску, израелску, белгијску и чешку са по два одсто. То заједно чини 50 одсто, док би других 50 одсто било у рукама ФИБА.

Према незваничним информацијама, ако би којим случајем дошло до гашења АБА лиге, њене деонице биле би подељене Србији и Хрватској, док као алтернатива ВТБ лиги стоји Русија.

Једно од питања која су и даље отворена гласи да ли ће "Лига шампиона" бројати 24 или 32 клуба?

Ако Евролига под вођством Бертомеуа, поред поменутих 11 елитних клубова, привуче прваке још три лиге (Немачка? Француска? АБА? ВТБ?) и на одређени начин попуни преостала два места до укупних 16 учесника (актуелним нацртом су предвиђени шампион Еврокупа и победник квалификација, али то лако може да се промени), поставља се питање које ће то "шампионе" имати ФИБА у свом најјачем такмичењу?

Грчки медији у уторак пишу о формату са 32 клуба (четири групе са по осам тимова, Топ 16 фаза од четири групе...) као о нечему дефинитивном, али јасно је да би у таквом такмичењу квалитет био јако, јако "разводњен".

Ако би ФИБА поред "Лиге шампиона" организовала и "Еврокуп", онда би то био пандан садашњем Еврочеленџ купу, чије су перјанице Асвел, Нимбурк, Варезе, Турк Телеком, Гацијантеп, Цибона... Питање спортске сврсисходности и економске исплативости учешћа у таквом такмичењу је посебна тема.

Ђорди Бертомеу са моћном компанијом "ИМГ" као стратешким партнером за сада стоји са стране и чека исход преговора ФИБА са домаћим лигама.

Чини се да су спремни да прихвате клубове "друге европске лиге" (Валенсија, Уникаха, Локомотива, Галатасарај, Банвит, Алба, АЕК... наравно и оне који "претекну" из АБА лиге) и да их кроз Еврокуп укључе у своју "пирамиду".

Са друге стране, неће бити изненађење ако их "великодушно" пусте под окриље ФИБА и концентришу се на максимизацију потенцијала свог ударног бренда.

Али, главни закључак је одавно познат. Елитно континентално такмичење биће од јесени 2016. ексклузивније, затвореније и отуђеније него икад.

Највећи губитници биће клубови средњег калибра, који су претходних година и деценија имали шансу да играју против најмоћнијих (и повремено их баце на колена), а убудуће ће бити мање-више "заглављени" у другоразредном надметању, са болно ограниченим "плафоном" својих амбиција.

Нажалост, у ту групу спадају управо клубови са ових простора, којих је у срећна времена у Евролиги било и по три, четири, па и шест - у сезони 2001/02, када је међу најбоља 32 било места за Цибону, Партизан, Будућност, Олимпију, Задар и Крку!