Analiza - Košarka u haosu: Liga kakvih šampiona?!

Pred novi sastanak FIBA i domaćih liga, postavlja se pitanje u čijem "krilu" će završiti klubovi mimo elite koja broji 16 imena.

Košarka 12.01.2016 | 23:45

Jeste da do kompletiranja mozaika ima da se uklopi još dosta "kockica", ali događaji u poslednjih nekoliko meseci ne ulivaju nadu u svetlu budućnost evropske klupske košarke.

"Lokomotiva" sa 11 nosilaca "A" licence u postojećoj Evroligi (Real, CSKA, Barselona, Olimpijakos... potpisali su ugovore na 10 godina) već je otišla u jednom pravcu.

Svi ostali trenutno su još u istom vozu, ali brzo će morati da se opredele - da li će krenuti za firmom na čijem čelu se nalazi Đordi Bertomeu, ili će se prikloniti krovnoj košarkaškoj organizaciji (FIBA), koja je pored najavljene "Lige šampiona", navodno, spremna da kroz neki budući "Evrokup" veže za sebe sve klubove na kontinentu - osim grupe najelitnijih.

FIBA je za 18. januar zakazala novi sastanak sa predstavnicima domaćih liga, posle koga bi trebalo da bude jasnije kako će sledeće sezone, ili narednih sezona, izgledati košarkaška mapa "starog kontinenta".

Radne grupe za sportski i upravljački deo sastale su se 7. januara i predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Đilas najavio je posle toga dva garantovana mesta u "Ligi šampiona" za ABA ligu i "još nekoliko u kvalifikacijama".

Kao što je poznato, FIBA je prošle godine imala plan da ona preuzme jedinstvenu Evroligu, bez direktne prohodnosti za najbolje klubove ABA lige, već samo za učešće u kvalifikacijama.

Međutim, elitni klubovi su joj okrenuli leđa i FIBA je nakon kraćeg pregrupisavanja odlučila da krene u "poteru" za svima ostalima.

Tako je kao deoničare budućeg preduzeća koje će upravljati "Ligom šampiona" predvidela grčku, špansku, tursku, nemačku, francusku, italijansku, VTB i ABA ligu sa po pet odsto udela, a litvansku, poljsku, izraelsku, belgijsku i češku sa po dva odsto. To zajedno čini 50 odsto, dok bi drugih 50 odsto bilo u rukama FIBA.

Prema nezvaničnim informacijama, ako bi kojim slučajem došlo do gašenja ABA lige, njene deonice bile bi podeljene Srbiji i Hrvatskoj, dok kao alternativa VTB ligi stoji Rusija.

Jedno od pitanja koja su i dalje otvorena glasi da li će "Liga šampiona" brojati 24 ili 32 kluba?

Ako Evroliga pod vođstvom Bertomeua, pored pomenutih 11 elitnih klubova, privuče prvake još tri lige (Nemačka? Francuska? ABA? VTB?) i na određeni način popuni preostala dva mesta do ukupnih 16 učesnika (aktuelnim nacrtom su predviđeni šampion Evrokupa i pobednik kvalifikacija, ali to lako može da se promeni), postavlja se pitanje koje će to "šampione" imati FIBA u svom najjačem takmičenju?

Grčki mediji u utorak pišu o formatu sa 32 kluba (četiri grupe sa po osam timova, Top 16 faza od četiri grupe...) kao o nečemu definitivnom, ali jasno je da bi u takvom takmičenju kvalitet bio jako, jako "razvodnjen".

Ako bi FIBA pored "Lige šampiona" organizovala i "Evrokup", onda bi to bio pandan sadašnjem Evročelendž kupu, čije su perjanice Asvel, Nimburk, Vareze, Turk Telekom, Gacijantep, Cibona... Pitanje sportske svrsishodnosti i ekonomske isplativosti učešća u takvom takmičenju je posebna tema.

Đordi Bertomeu sa moćnom kompanijom "IMG" kao strateškim partnerom za sada stoji sa strane i čeka ishod pregovora FIBA sa domaćim ligama.

Čini se da su spremni da prihvate klubove "druge evropske lige" (Valensija, Unikaha, Lokomotiva, Galatasaraj, Banvit, Alba, AEK... naravno i one koji "preteknu" iz ABA lige) i da ih kroz Evrokup uključe u svoju "piramidu".

Sa druge strane, neće biti iznenađenje ako ih "velikodušno" puste pod okrilje FIBA i koncentrišu se na maksimizaciju potencijala svog udarnog brenda.

Ali, glavni zaključak je odavno poznat. Elitno kontinentalno takmičenje biće od jeseni 2016. ekskluzivnije, zatvorenije i otuđenije nego ikad.

Najveći gubitnici biće klubovi srednjeg kalibra, koji su prethodnih godina i decenija imali šansu da igraju protiv najmoćnijih (i povremeno ih bace na kolena), a ubuduće će biti manje-više "zaglavljeni" u drugorazrednom nadmetanju, sa bolno ograničenim "plafonom" svojih ambicija.

Nažalost, u tu grupu spadaju upravo klubovi sa ovih prostora, kojih je u srećna vremena u Evroligi bilo i po tri, četiri, pa i šest - u sezoni 2001/02, kada je među najbolja 32 bilo mesta za Cibonu, Partizan, Budućnost, Olimpiju, Zadar i Krku!