Гренланд планира отцјепљење од Данске

Гренландска странка Налерак на крају 2015. изразила је очекивање да ће се ускоро остварити независност највећег светског острва од своје матичне земље Краљевине Данске.

Свијет 04.01.2016 | 22:38

У Данској, земљи где популистичка Данска народна странка има велику моћ, верују да Гренланд никада неће постати независна држава. Мњење народа се може поделити у две позиције: они који би радије умрли од глади него да наставе живот под данском управом и они који се питају како ће преживети без 580 милиона долара субвенције које Копенхаген сваке године шаље Гренланду како би ова аутономна покрајина остала солвентном. Оба аргумента су потребна у расправи око будућности земље.

Пред сам крај године, дански премијер Ларс Локе Расмусен састао се с премијером Грендланда Кимом Киелсеном и премијером Фарских острва Акселом Јохансеном како би се наставило с уставним процесима у ове две аутономне покрајине које желе да се одцепе од Данске. Расмусенова порука је да Краљевина Данска већ има устав, те да двије покрајине могу да усвоје властите уставе, али они се не могу косити нити надјачати дански закон. Ако би се то догодило, Гренланд и Фарска одтрва би де фацто објавили сецесију.

Пример како се крши дански устав јесте управо доношење закона. Уставно правило налаже да ниједан предлог не може постати закон у Данској пре него што прође три читања у Фолкетингу, данском парламенту. Чињенице говоре другачије. Инатсисартут, гренландски парламент, као и Логтинг, фарски парламент, имају властиту законодавну моћ. Противно уставу, и Гренланд и Фарска острва такође имају властите порезне системе, а такође постају све више независни у подручју спољне, одбрамбене и безбедносне политике, иако су ова подручја службено под управом Копенхагена.

Како остварити независност?

Будући кораци су разнолики. Један предлог је да се успостави споразум о слободном удружењу, као што постоји између Новог Зеланда и острва Кук. Овакав предлог би пре одговарао Гренланду. Други предлог се ослања на пример Исланда, такође бивше данске колоније.

Гренланђани се надају да ће богатство енергетских ресурса омогућити економску независност. Територија је посебно богата природним ресурсима. Претпоставља се да једанаест одсто енергетских ресурса у виду нафте и гаса постоји у арктичкој регији, где се налази и Гренланд. Стога је Арктик од великог геополитичког и геоекономског значаја. Влада Гренланда данас није у потпуности у овласти добивања профита од те господарске дјелатности.

Последице глобалног загревања отварају пут јачим процесима истраживања и развоја минералних ресурса. То доводи до ризика од загађења и неравнотеже природне околине и екосистема, као и заштите традиционалног начина живота. При томе ваља нагласити да Гренланђани нису против истраживања, али су забринути за околину.

Инуити, најбројнији народ Гренланда

Инуити чине око 88 одсто људи на Гренланду. То је око десет одсто укупног становништва арктичког круга, што не ваља заборавити. Гренландски Инуити суделују у Акртичком савету и доносе одлуке које утичу на будућа кретања целокупног подручја северно од арктичког круга.

Економска ситуација ипак не иде у корист независности, а Гренланд се тренутно налази у расправи око стварања нових финансијских прихода који би заменили економске трансфере који долазе од владе у Копенхагену.

Направити јасан раскид од Копенхагена је тешко из многих разлога. Алека Хамонд, премијерка Гренланда до октобра 2014., била је највећа заговорница независности Гренланда. Ипак, и она сама је истакнула важност заједничке историје. Гренланд и Данска су заједно у модерном смислу већ три стотине година. Изградили су успешан однос који Гренланд није успио да оствари ни с једном другом земљом. Чак и ако би Гренланд постао независан, Хамонд сматра да ће и даље блиско сарађивати с Данском.

Геополитика Арктика диктира заједништво

У многим спољнополитичким споровима данска дипломатија је изузетно активна. Једна од њих је територијална тежња Русије над делом континенталне плоче у Атлантском оцеану. Русија је захтев послала УН на основу Конвенције о праву мора. Документи показују да је Москва поставила захтев супротан данском и гренландском захтеву. Копенхаген ће стога морати да потроши време и уложи велике напоре у непредвиђеном територијалном спору с Москвом. Али праве последице тог спора биће осетљиве у Нуку, јер према закону о самоуправи Гренланда, спорно подморје припада Гренланду.

У свим спорним питањима, како спољним тако и унутрашњим, Гренланд се и даље држи искуства данских дипломата. Ипак, Гренланд је почео да отвара своја представништва у Бриселу, Фарским острвима, Лондону, Рејкјавику и Москви. Према мишљењу гренландске владе, дипломатија је део заједничке спољне политике, али је логично да Гренланђани проговарају о питањима за које је одговорна гренландска влада.

Самоуправни закон Гренланда из 1979. говори да одлуку о гренландској независности морају донети становници Гренланда. Гренланд не мора никога да пита да ли може бити слободан. Али, пре него што Гренланд дође до те одлуке, мора у потпуности разумети политичке и економске последице такве одлуке.

Извор: Србија Данас/Адванце