Путин је 2015. Запад оставио без текста

У претходне две године прича о Русији Владимира Путина била је прича са два лица, наводи Би-Би-Си у опширном предвиђању свега онога што свет може да очекује од шефа Кремља у 2016. из којег преносимо најзанимљивије делове.

Свијет 02.01.2016 | 19:40
Путин је 2015. Запад оставио без текста

Његове присталице (као, иако то нерадо признају, и неки њјегови критичари) хвалили су Путина као вештог стратега. Тврде да су интервенције у Украјини и Сирији ухватиле западне силе неспремним и показале свету да је руски председник међународни играч на којег треба обратити пажњу.

Такође је тачно да, за разлику од већине западних лидера који морају да пазе на изборне циклусе, он себи може да приушти стрпљивост у осмишљавању стратегија.

Већ је више од 15 година на власти, а према Уставу Русије могао би да остане на председнлчкој функцији до 2024, без иједног озбиљног противника на видику, тако да може себи да дозволи да постепено превазилази препреке уколико није у стању одмах да их се реши.

Ипак, нису сви уверени да је Путин мајстор стратегије. Други га више виде као доброг тактичара, који константно мења правац наглим цик-цак померањима. Његове промене политике могу да изненаде свет, кажу критичари, али оне су вероватније резултат краткорочног размишљања него дугорочног планирања.

Неки од гестова, тврде они, представљају изливе осветничког беса. И анектирање Крима и Путинов недавни раскид у односима са Турском потпали би под ту категорију.

Такви потези, кажу Путинови критичари, могу да задовоље краткорочне циљеве, попут присиљавања света да обрати пажњу на Русију и појачају Путинову популарност у домаћој јавности, али дугорочно они су често веома ризични.

Супротво очекивањима Кремља, Запад се није поколебао око санкција против Русије. Украјина, балтичке и друге државе које су раније биле део руске интересне сфере, сада је виде као непријатеља.

Црна Гора, некадашње уточиште руског утицаја на Балкану, сада жели да приступи НАТО-у. Након што је оборила руски авион, Турска је од важног партнера постала смртни непријатељ. Чак и Кина, иако је привидно важна савезничка алтернатива, угрожава руску доминацију у централној Азији кроз свој пројекат новог "Пута свиле".

И уместо да Русију учини безбеднијом, ваздушна кампањqа у Сирији учинила ју је још више метом, што се видело у трагичном обарању авиона пуног руских туриста који су кренули кући из Египта, виђеном од многих као освету џихадиста због руских ваздушних напада.

Дакле, шта ће 2016. донети?

Кратак одговор је да ће у смислу спољне политике ствари остати мање-више исте. Дугорочни циљеви председника Путина се неће мењати. Он ће наставити да трага за новим савезницима међу популистичким политичарима у Европи. Пољска је једна од држава на које треба обратити пажњу.

Увод у немачке и француске изборе 2017. ће бити пажљиво праћен у Москви, поготово ако буде изгледало да Никола Саркози може да се врати у Јелисејску палату. А и потенцијални "Брегзит", иступање Велике Британије из ЕУ, биће виђен у Москви као још једно могуће слабљење европског пројекта, које би Русији могло да отвори нове могућности.

Путин би могао да се нада и да Доналд Трамп постане председник САД и уђе у Белу кућу.

Нема сумње да ће Сергеј Лавров, Путинов шеф дипломатије, наставити да врши притисак за проналажење политичких решења украјинске кризе, кроз процес из Минска, и кризе у Сирији, кроз оно што Москва сада назива Бечким процесом. Али, предвиђања око тога нису баш најбоља.

У Украјини траје крхки прекид ватре. Размена ватре дуж линије фронта обновљена је последњих недеља. Москва тврди да неће испунити главни услов Споразума из Минска - враћање контроле границе Украјини - док се статус и аутономија окрњене државице у Донбасу не обезбеди на њено задовољство, што не делује баш могуће.

Што се тиче Сирије, у јануару би наводно требало да отпочне трећи по реду мировни процес уз посредовање УН. До сада су пропале две рундемировних преговора.

Али, најважнија ствар за Русију у 2016. могла би да буде домаће природе.

Економска ситуација позива на отрежњење.

Председник Путин тврди да је најгори део економске кризе окончан и указује на жетвене и рекорде у производњи млека као на доказ да Русија већ извлачи добробит од "проналажење замене увозној роби", што је последица западних санкција, као и да је повећала улагања у пољопривреду.

Али, у другим областима привреде ситуација је суморна. Цене сирове нафте пале су за две трећине у односу на 2014, а рубља је потонула са њима.

Буџет за ову годину заснован је на пројектованој цени барела нафте од 50 долара, што би могла да буде претерана процена.

Када се на то дода брига Кремља због могућих напада екстремиста Исламске државе на руској територији, делује као неизбежно да ће 2016. више него икада бити година "Тврђаве Русије".

Извор: Блиц

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

МИХАИЛО МИКИЋ

03.01.2016 01:19

Све док непријатељи ПРЕСЈЕДНИКА Русије Владимира Путина о њему бајке причају значи да он пуно вреди без разлике шта о њему мисле његови непријатељи које ће Путин сигурно наџивјети сједећи као некрунисани Цар на руском престолу власти!

ОДГОВОРИТЕ