Putin je 2015. Zapad ostavio bez teksta

U prethodne dve godine priča o Rusiji Vladimira Putina bila je priča sa dva lica, navodi Bi-Bi-Si u opširnom predviđanju svega onoga što svet može da očekuje od šefa Kremlja u 2016. iz kojeg prenosimo najzanimljivije delove.

Svijet 02.01.2016 | 19:40
Putin je 2015. Zapad ostavio bez teksta

Njegove pristalice (kao, iako to nerado priznaju, i neki njjegovi kritičari) hvalili su Putina kao veštog stratega. Tvrde da su intervencije u Ukrajini i Siriji uhvatile zapadne sile nespremnim i pokazale svetu da je ruski predsednik međunarodni igrač na kojeg treba obratiti pažnju.

Takođe je tačno da, za razliku od većine zapadnih lidera koji moraju da paze na izborne cikluse, on sebi može da priušti strpljivost u osmišljavanju strategija.

Već je više od 15 godina na vlasti, a prema Ustavu Rusije mogao bi da ostane na predsednlčkoj funkciji do 2024, bez ijednog ozbiljnog protivnika na vidiku, tako da može sebi da dozvoli da postepeno prevazilazi prepreke ukoliko nije u stanju odmah da ih se reši.

Ipak, nisu svi uvereni da je Putin majstor strategije. Drugi ga više vide kao dobrog taktičara, koji konstantno menja pravac naglim cik-cak pomeranjima. Njegove promene politike mogu da iznenade svet, kažu kritičari, ali one su verovatnije rezultat kratkoročnog razmišljanja nego dugoročnog planiranja.

Neki od gestova, tvrde oni, predstavljaju izlive osvetničkog besa. I anektiranje Krima i Putinov nedavni raskid u odnosima sa Turskom potpali bi pod tu kategoriju.

Takvi potezi, kažu Putinovi kritičari, mogu da zadovolje kratkoročne ciljeve, poput prisiljavanja sveta da obrati pažnju na Rusiju i pojačaju Putinovu popularnost u domaćoj javnosti, ali dugoročno oni su često veoma rizični.

Suprotvo očekivanjima Kremlja, Zapad se nije pokolebao oko sankcija protiv Rusije. Ukrajina, baltičke i druge države koje su ranije bile deo ruske interesne sfere, sada je vide kao neprijatelja.

Crna Gora, nekadašnje utočište ruskog uticaja na Balkanu, sada želi da pristupi NATO-u. Nakon što je oborila ruski avion, Turska je od važnog partnera postala smrtni neprijatelj. Čak i Kina, iako je prividno važna saveznička alternativa, ugrožava rusku dominaciju u centralnoj Aziji kroz svoj projekat novog "Puta svile".

I umesto da Rusiju učini bezbednijom, vazdušna kampanjqa u Siriji učinila ju je još više metom, što se videlo u tragičnom obaranju aviona punog ruskih turista koji su krenuli kući iz Egipta, viđenom od mnogih kao osvetu džihadista zbog ruskih vazdušnih napada.

Dakle, šta će 2016. doneti?

Kratak odgovor je da će u smislu spoljne politike stvari ostati manje-više iste. Dugoročni ciljevi predsednika Putina se neće menjati. On će nastaviti da traga za novim saveznicima među populističkim političarima u Evropi. Poljska je jedna od država na koje treba obratiti pažnju.

Uvod u nemačke i francuske izbore 2017. će biti pažljivo praćen u Moskvi, pogotovo ako bude izgledalo da Nikola Sarkozi može da se vrati u Jelisejsku palatu. A i potencijalni "Bregzit", istupanje Velike Britanije iz EU, biće viđen u Moskvi kao još jedno moguće slabljenje evropskog projekta, koje bi Rusiji moglo da otvori nove mogućnosti.

Putin bi mogao da se nada i da Donald Tramp postane predsednik SAD i uđe u Belu kuću.

Nema sumnje da će Sergej Lavrov, Putinov šef diplomatije, nastaviti da vrši pritisak za pronalaženje političkih rešenja ukrajinske krize, kroz proces iz Minska, i krize u Siriji, kroz ono što Moskva sada naziva Bečkim procesom. Ali, predviđanja oko toga nisu baš najbolja.

U Ukrajini traje krhki prekid vatre. Razmena vatre duž linije fronta obnovljena je poslednjih nedelja. Moskva tvrdi da neće ispuniti glavni uslov Sporazuma iz Minska - vraćanje kontrole granice Ukrajini - dok se status i autonomija okrnjene državice u Donbasu ne obezbedi na njeno zadovoljstvo, što ne deluje baš moguće.

Što se tiče Sirije, u januaru bi navodno trebalo da otpočne treći po redu mirovni proces uz posredovanje UN. Do sada su propale dve rundemirovnih pregovora.

Ali, najvažnija stvar za Rusiju u 2016. mogla bi da bude domaće prirode.

Ekonomska situacija poziva na otrežnjenje.

Predsednik Putin tvrdi da je najgori deo ekonomske krize okončan i ukazuje na žetvene i rekorde u proizvodnji mleka kao na dokaz da Rusija već izvlači dobrobit od "pronalaženje zamene uvoznoj robi", što je posledica zapadnih sankcija, kao i da je povećala ulaganja u poljoprivredu.

Ali, u drugim oblastima privrede situacija je sumorna. Cene sirove nafte pale su za dve trećine u odnosu na 2014, a rublja je potonula sa njima.

Budžet za ovu godinu zasnovan je na projektovanoj ceni barela nafte od 50 dolara, što bi mogla da bude preterana procena.

Kada se na to doda briga Kremlja zbog mogućih napada ekstremista Islamske države na ruskoj teritoriji, deluje kao neizbežno da će 2016. više nego ikada biti godina "Tvrđave Rusije".

Izvor: Blic

Komentari / 1

Ostavite komentar
Name

МИХАИЛО МИКИЋ

03.01.2016 01:19

Све док непријатељи ПРЕСЈЕДНИКА Русије Владимира Путина о њему бајке причају значи да он пуно вреди без разлике шта о њему мисле његови непријатељи које ће Путин сигурно надживјети сједећи као некрунисани Цар на руском престолу власти!

ODGOVORITE