Видео - преглед 2015.: Септембар - Децембар, Срби харали планетом!

Година коју испраћамо, 2015, кроз српски спорт је донела бројне радости.

Остали спортови 01.01.2016 | 23:20

Већ смо вас, кроз наше две претходне рекапитуалције, подсетили на неке од највећих успеха, а трећи део посвећен је најважнијим догађањима од септембра до децембра.

Доминација Звезде у фудбалу и кошарци, крах Партизана

Када се приводила крају претходна сезона, тешко да је ико могао да замисли да ће се баш овако одвијати нова. И то у оба најпопуларнија спорта која имамо.

У кошарци, Звезда је после титуле наставила да остварује успехе, стигла је до Топ 16 Евролиге, друге фазе која је управо почела у завршним данима 2015, а притом је и у њеном табору било бурно. Доласци звучних појачања, па растанци са њима (Скорцанитис и Вилијамс су само неки од њих) ипак нису бацили сенку на блиставу црвено-белу завршницу године, окончану довођењем бившег љубимца “гробара”, Таренса Кинзија.

У Партизану - потпуно друга прича. После растанка са трофејним Душком Вујошевићем, или, ако ћемо хронолошки, после постављања нове управе, са Минесотиним кошаркашем Николом Пековићем на челу, црно-бели су само на трен личили као клуб који ће се издићи из тешке финансијске ситуације. Али, екипа која је због те ситуације остала и без учешћа у Еврокупу, јер су челници клуба схватили да је то потпуно неисплативо и нимало атрактивно, брзо је упала у велике проблеме. Ређали су се порази у Јадранској лиги, тренер Петар Божић није успео да сезону отвори добрим резултатима, па су црно-бели чешће били приковани за дно, него макар близу места где су били током претходне две деценије.

Фудбал је, донекле, донео исту “разлику у класи”. Наравно, Партизан је ту био у далеко бољој стартној позицији од својих клупских колега из кошарке, јер је у нову сезону ушао као првак, али... Елиминација на корак од Лиге шампиона, а потом елиминација и из Лие Европе, голом пред сам крај последње утакмице, само су делић црно-беле (или само црне?) јесење слике. Јер, како другачије и описати нестварну ситуацију да на јесењој паузи Партизан заостаје 26 бодова за водећом Звездом? Промене тренера (Милинковића у октобру заменио Друловић, а Друловића у децембру Томић) само потврђују лутања црно-белих који у 2016. улазе са надом да ће бити пре свега мирнија и стабилнија од 2015.

У црвено-белом табору потпуно другачија прича. Скоро па - песма. Јер, 19 узастопних победа под командном палицом Миодрага Божовића, воде Звезду право ка титули. Истина, нови систем такмичења, по коме ће се у завршној “трећини” свим учесницима Суперлиге преполовити бодови, па осам најбољих тимова играти своју мини-лигу за коначан пласман, а оних осталих осам гледати да избегну испадање, донекле доноси неизвесност. Али, не превелику, имајући у виду како Црвена звезда игра. И какве играче је приказала Србији у јесен 2015. Од Португалца Вијеире, чији су голови решили дерби (3:1), до младог Марка Грујића, за којим је завладала права помама у Европи, а најконкретнији био Ливерпул.

Одбојка - јуриши на свим фронтовима

Наше одбојкашице су за то време исписивале нове сјајне странице тог спорта, и српског спорта уопште, на међународној сцени. Друго место у Светском купу, па бронза на првенству Европе, најавили су да би екипа селектора Терзића могла и до великог успеха на предстојећим Олимпијским играма. Како због талента, тако и због сјајног споја младости и искуства.

Одбојкаши су, иако поражени у четвртфиналу Европског првенства, такође наговестили велике домете. Сребро у Светској лиги је дефинитивна потврда тога, као и оптимизам новог селектора, а старог аса Николе Грбића. Уз одлично функцинисање Савеза, чији је председник Александар Боричић постао и председник европске куће одбојке, ЦЕВ-а, јесен 2015. заправо је био добар залет ка ономе чему се сви надамо у 2016.

Кошарка - лекције, па изненадни застој

Кошарка нам је донела и велике радости, и на крају - разочарање. Такви смо, просто. Када се навикнемо на успехе, чак и ретки порази делују страшно. А “орлови” су најпре блистали на Еуробаскету, на који су стигли као вицешампиони света, победили и потоње прваке Шпанце, и Италијане, и Турке и Немце, и Исланђане, и Финце, и Чехе, а онда - стали. Против Литваније у полуфиналу и против Француза у мечу за бронзу, нису личили на себе. Шутирали су више тројки него за два поена, а како их тај шут баш и није ишао - оста наша репрезентација без жељеног злата. И, оста без директног пласмана у Рио, па ће морати да га потражи на додатном турниру.

Но, на том турниру, чији се домаћин у јулу још увек не зна, наши би могли да буду баш ојачани. Јер, за разлику од прошлих сезона, имамо три играча у НБА лиги и сваки привлачи пажњу на свој начин. Најпре је у Минесоти заблистао Немања Бјелица, кога је тренер потом оставио без праве шансе, иако је у питању актуелни МВП Евролиге и момак који је доказао да може да игра са најјачима. Потом је “експлодирао” 20-годишњи Никола Јокић у дресу Денвера, а Бобан Марјановић у чувеним Сан Антонио Спарсима, клубу који га је пригрлио целим срцем, баш као и његови навијачи.

Фудбал - лудница у најјачој лиги, а код нас лудо и даље

Када је о навијачима реч, код нас су најпознатији они фудбалски, али они баш и нису имали много разлога да се радују. Јер, у време док је започињала можда и најлуђа “полусезона” Премијер лиге (а како другачије описати да после 19 кола међу пет првих буду и Лестер и Кристал Палас, да шампион Челси за то време оствари тек пет победа и отпусти “посебног” Муриња), наши фудбалери су играли у свом стилу. “Топло-хладно”. Победе Албанију усред Албаније, када се домаћин надао да ће прославити први пласман на Европско првенство (што је само одложено до следећег наступа), а онда нови неуспеси. Остадосмо и без тог великог такмичења, иако је оно са 16 проширено на 24 тима, па су и песимисти говорили “Ово су проширили да бисмо ми тамо отишли”. Ипак, ЕУРО2016 српски фудбалери гледаће са ТВ екрана.

А широм планете, најчешће путем ТВ екрана, јер тениски стадиони нису баш огромни попут фудбалских, гледао се један чудесан спортиста.

Нико као он

Новак Ђоковић је несвакидашњу сезону крунисао мастралним јуришем у последња четири месеца 2015. И, не мислимо ту “само” на освајање УС Опена. Мислимо и на то да је постао први тенисер после Лејвера и Федерера који се, у Опен ери, пласирао у финала сва четири гренд слема. Мислимо и на то да је постао први тенисер који је освојио шест мастерса у једој години. Мислимо и на рекордан број поена на АТП листи откад она постоји (16.875). И на то да је постао први који није изгубио ниједан АТП поен токм 12 месеци (од Шангаја 2014, до “лигашког” дела завршног турнира у Лондону). У питању је човек који је постао први тенисер са чак 15 финала у једној сезони, који је први успео да у једној календарској години оствари 31 тријумф над Топ 10 тенисерима. И - први који је освојио четири титуле у низу на завршном турниру.

Била је ова 2015. - Новакова година. Али, и година српског спорта.

Радујмо се. Јер, 2016. је ту. И нове радости пред нама.