Video - pregled 2015.: Septembar - Decembar, Srbi harali planetom!

Godina koju ispraćamo, 2015, kroz srpski sport je donela brojne radosti.

Ostali sportovi 01.01.2016 | 23:20

Već smo vas, kroz naše dve prethodne rekapitualcije, podsetili na neke od najvećih uspeha, a treći deo posvećen je najvažnijim događanjima od septembra do decembra.

Dominacija Zvezde u fudbalu i košarci, krah Partizana

Kada se privodila kraju prethodna sezona, teško da je iko mogao da zamisli da će se baš ovako odvijati nova. I to u oba najpopularnija sporta koja imamo.

U košarci, Zvezda je posle titule nastavila da ostvaruje uspehe, stigla je do Top 16 Evrolige, druge faze koja je upravo počela u završnim danima 2015, a pritom je i u njenom taboru bilo burno. Dolasci zvučnih pojačanja, pa rastanci sa njima (Skorcanitis i Vilijams su samo neki od njih) ipak nisu bacili senku na blistavu crveno-belu završnicu godine, okončanu dovođenjem bivšeg ljubimca “grobara”, Tarensa Kinzija.

U Partizanu - potpuno druga priča. Posle rastanka sa trofejnim Duškom Vujoševićem, ili, ako ćemo hronološki, posle postavljanja nove uprave, sa Minesotinim košarkašem Nikolom Pekovićem na čelu, crno-beli su samo na tren ličili kao klub koji će se izdići iz teške finansijske situacije. Ali, ekipa koja je zbog te situacije ostala i bez učešća u Evrokupu, jer su čelnici kluba shvatili da je to potpuno neisplativo i nimalo atraktivno, brzo je upala u velike probleme. Ređali su se porazi u Jadranskoj ligi, trener Petar Božić nije uspeo da sezonu otvori dobrim rezultatima, pa su crno-beli češće bili prikovani za dno, nego makar blizu mesta gde su bili tokom prethodne dve decenije.

Fudbal je, donekle, doneo istu “razliku u klasi”. Naravno, Partizan je tu bio u daleko boljoj startnoj poziciji od svojih klupskih kolega iz košarke, jer je u novu sezonu ušao kao prvak, ali... Eliminacija na korak od Lige šampiona, a potom eliminacija i iz Lie Evrope, golom pred sam kraj poslednje utakmice, samo su delić crno-bele (ili samo crne?) jesenje slike. Jer, kako drugačije i opisati nestvarnu situaciju da na jesenjoj pauzi Partizan zaostaje 26 bodova za vodećom Zvezdom? Promene trenera (Milinkovića u oktobru zamenio Drulović, a Drulovića u decembru Tomić) samo potvrđuju lutanja crno-belih koji u 2016. ulaze sa nadom da će biti pre svega mirnija i stabilnija od 2015.

U crveno-belom taboru potpuno drugačija priča. Skoro pa - pesma. Jer, 19 uzastopnih pobeda pod komandnom palicom Miodraga Božovića, vode Zvezdu pravo ka tituli. Istina, novi sistem takmičenja, po kome će se u završnoj “trećini” svim učesnicima Superlige prepoloviti bodovi, pa osam najboljih timova igrati svoju mini-ligu za konačan plasman, a onih ostalih osam gledati da izbegnu ispadanje, donekle donosi neizvesnost. Ali, ne preveliku, imajući u vidu kako Crvena zvezda igra. I kakve igrače je prikazala Srbiji u jesen 2015. Od Portugalca Vijeire, čiji su golovi rešili derbi (3:1), do mladog Marka Grujića, za kojim je zavladala prava pomama u Evropi, a najkonkretniji bio Liverpul.

Odbojka - juriši na svim frontovima

Naše odbojkašice su za to vreme ispisivale nove sjajne stranice tog sporta, i srpskog sporta uopšte, na međunarodnoj sceni. Drugo mesto u Svetskom kupu, pa bronza na prvenstvu Evrope, najavili su da bi ekipa selektora Terzića mogla i do velikog uspeha na predstojećim Olimpijskim igrama. Kako zbog talenta, tako i zbog sjajnog spoja mladosti i iskustva.

Odbojkaši su, iako poraženi u četvrtfinalu Evropskog prvenstva, takođe nagovestili velike domete. Srebro u Svetskoj ligi je definitivna potvrda toga, kao i optimizam novog selektora, a starog asa Nikole Grbića. Uz odlično funkcinisanje Saveza, čiji je predsednik Aleksandar Boričić postao i predsednik evropske kuće odbojke, CEV-a, jesen 2015. zapravo je bio dobar zalet ka onome čemu se svi nadamo u 2016.

Košarka - lekcije, pa iznenadni zastoj

Košarka nam je donela i velike radosti, i na kraju - razočaranje. Takvi smo, prosto. Kada se naviknemo na uspehe, čak i retki porazi deluju strašno. A “orlovi” su najpre blistali na Eurobasketu, na koji su stigli kao vicešampioni sveta, pobedili i potonje prvake Špance, i Italijane, i Turke i Nemce, i Islanđane, i Fince, i Čehe, a onda - stali. Protiv Litvanije u polufinalu i protiv Francuza u meču za bronzu, nisu ličili na sebe. Šutirali su više trojki nego za dva poena, a kako ih taj šut baš i nije išao - osta naša reprezentacija bez željenog zlata. I, osta bez direktnog plasmana u Rio, pa će morati da ga potraži na dodatnom turniru.

No, na tom turniru, čiji se domaćin u julu još uvek ne zna, naši bi mogli da budu baš ojačani. Jer, za razliku od prošlih sezona, imamo tri igrača u NBA ligi i svaki privlači pažnju na svoj način. Najpre je u Minesoti zablistao Nemanja Bjelica, koga je trener potom ostavio bez prave šanse, iako je u pitanju aktuelni MVP Evrolige i momak koji je dokazao da može da igra sa najjačima. Potom je “eksplodirao” 20-godišnji Nikola Jokić u dresu Denvera, a Boban Marjanović u čuvenim San Antonio Sparsima, klubu koji ga je prigrlio celim srcem, baš kao i njegovi navijači.

Fudbal - ludnica u najjačoj ligi, a kod nas ludo i dalje

Kada je o navijačima reč, kod nas su najpoznatiji oni fudbalski, ali oni baš i nisu imali mnogo razloga da se raduju. Jer, u vreme dok je započinjala možda i najluđa “polusezona” Premijer lige (a kako drugačije opisati da posle 19 kola među pet prvih budu i Lester i Kristal Palas, da šampion Čelsi za to vreme ostvari tek pet pobeda i otpusti “posebnog” Murinja), naši fudbaleri su igrali u svom stilu. “Toplo-hladno”. Pobede Albaniju usred Albanije, kada se domaćin nadao da će proslaviti prvi plasman na Evropsko prvenstvo (što je samo odloženo do sledećeg nastupa), a onda novi neuspesi. Ostadosmo i bez tog velikog takmičenja, iako je ono sa 16 prošireno na 24 tima, pa su i pesimisti govorili “Ovo su proširili da bismo mi tamo otišli”. Ipak, EURO2016 srpski fudbaleri gledaće sa TV ekrana.

A širom planete, najčešće putem TV ekrana, jer teniski stadioni nisu baš ogromni poput fudbalskih, gledao se jedan čudesan sportista.

Niko kao on

Novak Đoković je nesvakidašnju sezonu krunisao mastralnim jurišem u poslednja četiri meseca 2015. I, ne mislimo tu “samo” na osvajanje US Opena. Mislimo i na to da je postao prvi teniser posle Lejvera i Federera koji se, u Open eri, plasirao u finala sva četiri grend slema. Mislimo i na to da je postao prvi teniser koji je osvojio šest mastersa u jedoj godini. Mislimo i na rekordan broj poena na ATP listi otkad ona postoji (16.875). I na to da je postao prvi koji nije izgubio nijedan ATP poen tokm 12 meseci (od Šangaja 2014, do “ligaškog” dela završnog turnira u Londonu). U pitanju je čovek koji je postao prvi teniser sa čak 15 finala u jednoj sezoni, koji je prvi uspeo da u jednoj kalendarskoj godini ostvari 31 trijumf nad Top 10 teniserima. I - prvi koji je osvojio četiri titule u nizu na završnom turniru.

Bila je ova 2015. - Novakova godina. Ali, i godina srpskog sporta.

Radujmo se. Jer, 2016. je tu. I nove radosti pred nama.