Како смањити ризик од шлога

Мождани удар јавља се све раније, између 40. и 50. године, а стручњаци сматрају да може знатно да се смањи ризик од ове болести.

Здравље 30.12.2015 | 07:26

На пораст су, сматрају стручњаци, највише утицали гојазност, све присутнији седећи начин живота, премало физичке активности и дуго нерегулисане хроничне болести као што су хипертензија или дијабетес.

Према статистичким подацима, у свету годишње шлог доживи више од 15 милиона људи, око пет милиона умре, а исто толико остаје трајно онеспособљено. У Србији сваких 15 минута једна особа доживи, а сваког сата једна умре од последица ове болести.

Срећом, шлог може да се превенира или да се барем значајно смањи ризик.

1. Није касно да престанете са пушењем

Пушење негативно утуче на еластичност крвних судова, постају крути, а истовремено ова лоша навика повећава ризик за стварање крвног угрушка и утиче на развој хипертензије, што је најзначајнији фактор ризика за настанак шлога. Штета која је на овај начин настала, међутим, може да се побољша, чак и након вишедеценијског "никотинског" стажа. Многе студије су показале да се по престанку пушења ризик смањује и враћа на ниво непушача за око пет до 10 година. Чак и особе које прекину са овом лошом навиком у шездесетим или седамдесетим годинама могу да смање проблем са крвним судовима.

2. Обратите пажњу на утрошак калорија

Физичка активност је кључ за превенцију шлога, јер утиче на смањење крвног притиска и на контролу телесне тежине. Званичне препоруке су да треба вежбати око 30 минута, пет пута недељно. Не треба да вас разочара ако у почетку утрошак калорија буде мањи од очекиваног. Рецимо, пола сата трчања може да помогне да утрошите само око 50 калорија, али је укупни ефекат много значајнији, односно ресетовањем метаболизма покренуће се знатно већи утрошак калорија током целог дана.

3. Не одустајте од вежбања

Уколико сте испланирали да сваког дана тридесет минута брзо шетате, па због неодложних обавеза неколико дана не можете да се посветите овој активности, не одустајте од планова уопштено. Неколико дана паузе неће умањити корист која је до тада учињена.

4. Ограничите узимање соли

Када смањите унос соли, умањиће се и деловање другог највећег фактора ризика за настанак шлога. Научите да укус јелима дајете уз помоћ биља, зачина или црног бибера. Имајте на уму да је хлеб највећи извор соли у исхрани и зато стручњаци саветују да га не купујете, него да месите домаћи. Само тако ћете моћи да контролишете колико соли се налази у свакој векни.

5. Смањите порције и не прескачите доручак

Истраживања су показала да гојазност повећава ризик од шлога због веће могућности стварања крвних угрушака за чак 64 одсто. Избегавање масне хране, конзумирање више влакана, и пет порција воћа и поврћа знатно смањују овај ризик. Доручак ће учинити да се осећате боље, здравије и престаћете током дана да заваравате глад грицкалицама. Допуните порцију житарица или каше са воћем, што ће помоћи да лакше досегнете обавезних пет "зелених" оброка. Ако желите да смањите телесну тежину ,довољно је да редовну порцију смањите за 20 одсто и да будете доследни.

6. Ограничите узимање алкохола

Алкохол може знатно да поремети крвни притисак, што је такође један од фактора ризика за појаву можданог удара. Да би се умањио, дневни унос алкохола не би требао да буде већи од два пића за мушкарце и максималано једног за жене. Обавезно узмите довољно течности пре него што почнете да пијете, како не бисте жеђ гасили алкохолом.

7. Контролишите крвни притисак

Жене чешће контролишу крвни притисак, јер узимање контрацептивних пилула, трудноћа или хормонска супституција током менопаузе могу да утичу на овај витални параметар. Мушкарци, међутим, до 60. године углавном не осећају неке тегобе због промена притиска, поготово зато што повишене вредности често не дају специфичне симптоме. Да бисте на време уочили хипертензију, најбоље је да контролишете притисак на сваких неколико недеља, код лекара или у кући.

8. Стрес и депресија

Иако веза између стреса, депресије и шлога још није потпуно дефинисана, уочено је да ова стања могу да буду маркери за откривање ризика од оштећења мозга. Утврђено је да депресивни људи имају два пута већи ризик да доживе мождани удар. Неодложно посетите лекара и ако имате и друга обољења, као што су коронарна болест, дијабетес, висок холестерол, атријална фибрилација.

СИМПТОМИ

На шлог треба посумњати ако се јави:
* слабост моторних функција или утрнутост једне половине лица или тела,
* изненадна појава вртоглавице, немогућност ходања и стајања,
* нагон на повраћање или повраћање које се погоршава са променом положаја главе и тела или после физичког напора,
* нагло настале главобоље, које почињу најчешће у потиљачном делу,
* слабост појединих делова тела,
* измењено стање свести,
* дуготрајна штуцавица (чешће код жена)
* отежано изговарање појединих речи, немогућност говора или неразумевање туђег говора,
* поремећај вида, појава дуплих слика, потпуни губитак вида на једном или оба ока, сужење видног поља

ФАКТОРИ РИЗИКА

* повишени ниво холестерола и триглицерида у крви
* високи крвни притисак
* пушење
* шећерна болест
* гојазност
* смањена физичка активност

* прекомеран унос алкохола
* обољења срца и крвних судова

Б 92