Спортски хероји БиХ у 2015.години...!

Годину на измаку у Босни и Херцеговини обиљежили су атлетичар Амел Тука, златна кадетска селекција у кошарци и потпуни аутсајдер на свим могућим рекапитулацијама 2015. године - бањалучки Рекреативо.

Остали спортови 21.12.2015 | 23:20

О Амелу Туки се могу написати стотине страница о његовим успјесима ове атлетске сезоне, али свакако је најважнији освојена бронза у трци на 800 метара на Свјетском првенству у Пекингу.

Историјска за Босну и Херцеговину! Такође, освојио је прво мјесто на митингу Дијамантске лиге у Монаку и уједно остварио најбрже вријеме ове године у свијету - 1:42, 51 чиме је поново оборио државни рекорд.

Више него довољно да заслужи да буде проглашен спортистом године у избору Олимпијског комитета, али и "Независних новина" и "БХРТ"-а у земљи, која се руку на срце није претргла да помогне каријеру средњепругаша из Какња, а сад се сви утркују да се фотографишу и дијеле комплименте са старом флоскулом: "Спортисти су најбољи амбасадори ове земље".

То је несумњиво тачно, али докле? Па дајте једном да политичари, економисти и људи којима је то посао буду најбољи амбасадори БиХ, доста више спортисти!

Након што је освојио трећу позицију на митингу Дијамантске лиге у Бриселу у разговору за МОНДО је признао да је тек послије освајања титуле ТРЕЋЕГ НА СВИЈЕТУ, ХЕЈ (!?) не мора више да се бави "економским" проблемима.

"Живот ми се промијенио и драго ми је што је тако. Не морам више размишљати о условима. Најважније ми је да ме здравље послужи. Сад могу приуштити да радим припреме гдје хоћу. Драго ми је што се ситуација у БиХ почиње мијењати на боље. Видим и да дјеца почињу тренирати више. Треба нам то, јер спорт уједињује људе. Драго ми је што сам један од спортиста, који утиче на младе да тако размишљају. Видите колико људима треба мало да буду сретни. Ја сам поносан на њих као и на читаву Босну и Херцеговину", рекао је Тука.

Дакле, до Пекинга је морао да брине колико коштају атлетске патике и како ће и с коликим џепарцем да отпутује на такмичење, шта ће да једе и гдје да осједне, односно о свему што му је одвлачило пажњу од онога што би требао да ради, дакле атлетике.

И упркос томе је био трећи на планети! Аферим мајсторе!

Интересантно за Туку, никад нигдје у цијелој држави малтене није било ниједног негативног коментара јер је човјек својим понашањем, добротом, васпитањем и скромношћу "купио" све људе у држави, чак и у цијелој бившој Југославији, оном што многи избјегавају да помену и "крсте" је тзв. регионом или Западним Балканом.

Посебно су љубитељи атлетике у Србији бодрили Туку и то највише захваљујући коментатору Душку Кораћу, који је између осталог изјавио и да се "радовао побједи босанскохерцеговачког атлетичара у Монаку, као да је његов син први прошао кроз циљ".

Дабоме, хејтера ће увијек бити по друштвеним мрежама, али је Тукин коментар након што га је француски атлетичар Пјер Амброс Босе оптужио за допинг јер се "појавио ниоткуд и освојио медаљу", апсолутно одушевио и оне најскептичније.

"Он је разочаран, Француска улаже много новца у њега, обећао им је медаљу, па га некако разумијем. Ја ћу њега опет поздравити", рекао је Тука, слиједећи народну мудрост "у побједи се не узвиси, а у поразу не понизи".

ХЕРОИНА АЛЕКСАНДРА
Хероина 2015. године је џудисткиња Александра Самарџић. Чланица је Нипона из Сарајева, а ове године је, између осталог, освојила двије европске медаље - На шампионату "Старог континента" до 21 године у аустријском Обертварту била је бронзана, а сребрна на ЕП за млађе сениорке у Братислави. Такође, златне медаље је освојала на Балканиједи у Софији, те Европским куповима у Сарајеву и руском Оренбургу.

Из мање-више идентичне аутсајдерске позиције испраћени су овог љета дјечаци на Европско првенство у Литванији, државу која се уз Србију, вазда буса у прса да је "земља кошарке" и у мултиетничком саставу, ако је неком битан, освојили злато!

Шта да се каже на то да је до балтичке државе селекција БиХ стигла искључиво и једино захваљујући донацији неке компаније (!?) и то у тренуцима кад се власник те фирме "ломио" због наводних љубавних проблема који су на концу довели до покушаја самоубиства?!

И онда неки тамо клинци из неке тамо лијеве земље познате по крвавом рату узму најсјајнију медаљу! Еј злато! У кошарци, једном од два најпопуларнија свјетска спорта!

И то нека наша дјеца, из нашег кварта, насеља, сокака, улице, Бањалуке, Сарајева, Тузле, Источног Сарајева и шта ти ја знам ког мјеста.

Ади Аликадић, Лазар Мутић, Аљоша Јанковић, Срђан Кочић, Његош Сикираш, Емир Черкезовић, Сани Чампара, Џанан Муса, Тимур Овчина, Ведран Мирковић, Никола Ђаковић и Амар Барукчија су дисали као један, живјели као један и упркос свим разликама које постоје у БиХ, као екипа били најбољи.

Капитен селекције Џанан Муса је осим злата освојио и титулу најкориснијег кошаркаша првенства Европе (МВП), а његов друг Његош Сикираш мјесто у најбољој петорци и титулу најперспективнијег спортисте 2015. године у избору "Независних новина" и "БХРТ"-а.

У финалном двобоју су приземљили селекцију домаћина пред око 4.500 Литванаца, који су "звиждуцима" и жестоком буком дочекали клинце из БиХ. Многима би се ноге одсјекле, чак и много старијима у таквом "непријатељском" окружењу било би практично немогуће добити утакмицу, али не и "змајићима".

Играли су као "велики", смирено, једноставно и лијепо, а једини "вјетар у леђа" током финала, добили су од другара из националних селекција Србије и Црне Горе, који су упркос заглушујућој буци успјели да скандирањем "Босна, Босна" подигну екипу младог селектора Јосипа Панџе, иначе с правом тренера године.

Услиједио је најприје масовни дочек у Сарајеву, гдје се окупило око 50.000 људи да честитају тинејџерима на фантастичном успјеху, као и свим другим градовима одакле су поријеклом златни дјечаци.

На жалост, осим Бањалуке, која је некако стидљиво попут "крајишке љепотице" дочекала своју златну дјецу Аљошу и Лазара и без посебног весеља испратила цијели Еуробаскет. А требала је да их "укује" у звијезде, на највишем могућем институционалном нивоу.

Дочеци и награде од појединачних медијских кућа, компанија и слично нису успјели да сперу опор укус у устима, али опет то је нека друга прича из домена политике коју баш због ових златних клинаца не желимо посебно истицати да их не би нимало "запрљали".

Иста ова "клапа" је претходно на првој Европској олимпијади младих (ЕYОФ) у Тбилисију такође освојила златну медаљу редом оборивши Летонију, домаћина Грузију, Турску, да би у полуфиналном двобоју била боља од вршњака из Њемачке, а у финалу од шпанске "црвене фурије".

Све ово је изгледало као у шпагети вестернима, кад тамо неки неугледни тип дође међу најбрже револвераше, са скрпљеним пиштољем и рагом, а на крају филма одјаше на најбољем мустангу ка заласку сунца у загрљају најљепше дјевојке.

Патетика? Наравно, не може другачије...

Сличну причу направили су и дјечаци из Фудбалског клуба Рекреативо из бањалучког насеља Чесма.

Њих је, просто човјек не може да повјерује, звала велика Барселона да дођу у каталонску престоницу и са неким новим Месијем, Инијестом, Педром, Ћавијем и другим звијездама будућег фудбала одиграју двије пријатељске утакмице.

Да се то догодило рецимо Сарајеву, Жељезничару, Зрињском или Слободи, па и бањалучком Борцу, то би била прворазредна сензација, али шта онда да кажемо за клуб који се такмичи у најнижем рангу босанскохерцеговачког фудбала.

Међутим, тај мали клуб из Чесме је постао свјетски познат и у својој "Кући славних" има сијасет највећих свјетских спортских асова и тај податак је заинтригирао људе из најпознатије школе фудбала на свијету "Ла Масије".

Контактирали су челнике Рекреатива и постигли договор о доласку у Барселону, али с једном малом зачкољицом - за пут је Рекреативцима било потребно скупити вјероватно више новца него што су сви "на камари" и видјели, камоли зарадили у комаду, и ту је одмах настао кратак спој.

Бањалучка "чаршија" је најприје са подсмијехом посматрала напоре клупског руководства да прикупи за наше џепове астрономску своту новца. Из клуба је послато на десетине, вјероватно и стотине саопштења, молби, објашњења "зашто је то за Бањалуку, Републику Српску и Босну и Херцеговину велика ствар", али данас је "избити паре неком из џепа" постала права умјетност јер су мање-више сви завршили "уграђевинску" школу, што би рекли "Надреалисти".

Ипак, преданим радом и уз помоћ пријатеља, штапа и канапа, спонзора попут великих компанија какве су м:тел, Бањалучка пивара, али и лично предсједника Републике Српске Милорада Додика, дјечаци из Чесме су играли двије утакмице са Барсом, обишли музеј каталонског клуба, гледали меч на "Ноу Кампу" и уопште стекли успомене које ће да памте цијели живот.

Оно што је осим "хејта" нашег паланачког менталитета највише упало у очи током гостовања Рекреатива у Шпанији је податак да готово ниједан медиј из Федерације БиХ није пренио причу, као да та дјеца живе на Мадагаскару или Лесоту.

Као да се свјесно са друге стране замишљене ентитетске линије преносе искључиво негативне вијести, како би се створила слика да је тамо "горе него код нас". Да се не лажемо, нису ни медији у РС изузети из те опције, све је у пет дека, што показује и "дочек" златних кадета БиХ.

ПОЛОВИЧНИ КОШАРКАШКИ, ФУДБАЛСКИ И РУКОМЕТНИ "ЗМАЈЕВИ"
Кошаркашка селекција БиХ је у текућој години наступала на шампионату Европе, по први пут организованом у четири државе и елиминисана у групној фази, али с обзиром да у екипи Душка Ивановића није било Мирзе Телетовића, Нихада Ђедовића и Јусуфа Нуркића, сам наступ на Еуробаскету се мора окарактерисати барем половичним успјехом. И рукометаши под вођством селектора Драгана Марковића су почетком године играли на великом такмичењу - Свјетском првенству у Катару, првом у историји, али нису успјели да преброде групну фазу такмичења и на крају су освојили 20. мјесто. Фудбалски "змајеви" су с друге стране у години за измаку забрљали на старту квалификација за ЕУРО 2016 у Француској под селекторском палицом Сафета Сушића, па је нови кормилар Мехмед Баждаревић имао тежак задатак да исправи грешке свог претходника и одведе селекцију БиХ у Француску. Успио је популарни Меша да консолидује тим и на крају избори бараж против Републике Ирске, али мало због зеничке магле у првој утакмици, а много више због сјајних Ираца, није остварен пласман на континенталну смотру сљедећег љета.