Умјетност и медицина магнет за студенте

На факултетима у Републици Српској знање стиче 2.268 страних држављана, што је за чак 1.316 студената више него прије десет година.

Република Српска 18.12.2015 | 17:39

Показали су то подаци Завода за статистику Републике Српске, према којима је највише страних држављана на Универзитету у Источном Сарајеву, и то 950. На другом мјесту је Паневропски универзитет "Апеирон" у Бањалуци, на којем наставу похађа 327 странаца, док је на трећем Универзитет у Бањалуци, са 202 страна држављанина.

Због индекса високошколских установа у Српској највише је оних који су стигли из Србије, Црне Горе и Хрватске. Међутим, ту су и студенти из Словеније и Македоније, као и из осталих европских, али и ваневропских држава.

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Радослав Грујић каже да страни студенти у Српску долазе углавном због географског положаја и нижих школарина.

"Многи студенти из Србије, Црне Горе или Хрватске који живе у пограничним општинама и градовима одлучују да упишу овдје факултете јер им је ближе. Наравно, ту су и ниже школарине, које су веома често пресудне за избор жељеног факултета", истакао је Грујић.

А умјетност и студије медицине показали су се као најснажнији магнет за странце.

То је потврдио и проректор за међународну сарадњу и осигурање квалитета Универзитета у Источном Сарајеву Дејан Бокоњић, који истиче да је на овом универзитету, од укупног броја студената који су страни држављани, највише уписаних на ликовној и музичкој академији.

"Осим студијских програма чији је фокус умјетност, највећи број странаца је на медицини, као и оних који су уписали технологију", истакао је Бокоњић.

Школарине на јавним високошколским установама у Републици Српској су најниже у региону и нису мијењане још од 2007. године. Садашњи износ школарине у Републици Српској, односно на бањалучком и Универзитету Источно Сарајево је 440 марака на свим факултетима, осим на медицинском, гдје је школарина 660 марака и академији умјетности, гдје се школарина креће од 660 до 1.500 марака у зависности од смјера.

И док студенти медицине у Републици Српској школарину плаћају 660 марака, њихове колеге на истом факултету у окружењу плаћају 280 одсто више износе. Наиме, будући љекари у Сарајеву школарину плаћају 3.000 марака, а у Београду и Загребу 2.500 марака.

Студент Марија Блатић из Бјеловара, која је завршила факултет у Републици Српској, каже да је овдје стекла добру подлогу за даље образовање.

"Жељела сам да студирам ван граница Хрватске, а да искористим могућност коју даје болоњски процес, што сам добила овдје", истакла је Блатићева.

Игор Кријан из Славонског Брода, који је завршио један приватни факултет у Републици Српској, испричао је да су му студентски дани остали у лијепом сјећању.

"Многи моји пријатељи након студирања у Градишци отишли су у Европу на докторске студије. Радим у Министарству финансија у Хрватској и ова диплома ми је много помогла. Да могу да бирам, поново бих студирао у Републици Српској", рекао је Кријан.

(Глас Српске)