Хакери из Бањалуке и Јајца украли 246.212 КМ од фирме у Посушју

Кантонално тужилаштво у Широком Бријегу оптужило је Аладина Зејнилагића из Бање Луке, Деана Бендру и Анту Драгуну – Каурина из Јајца, и то, према оптужници коју заступа тужилац Борислав Чуљак, да су као припадници групе за организовани криминал, у намјери прибављања противправне имовинске користи, рачунарском преваром неовлаштено приступили рачунару предузећа КРОР д.о.о. Посушје, у власништву Фране Ореча.

Босна и Херцеговина 18.12.2015 | 22:53

Хакери су упали у компјутер који врши уплату и исплату преко рачуна отвореног код УниЦредит Банке д.д., пословница Посушје, користећи интернет банкарство, те пребацивали новчана средства овог предузећа на трансакцијске рачуне које су претходно у ту сврху отворили у Бањалуци, а ријеч је о чак 246.212 КМ, које су међусобно дијелили. Оптужницу је већ потврдио Кантонални суд у Широком Бријегу.

Превара је изведена тако што су оптужени убацили компјутерски вирус у рачунар КРОР-а преко којих је та компанија вршила услуге “онлине банкинга”. Тај вирус им је омогућио комплетан увид у корисничко име и лозинке које компанија користи, што су искористили да се улогују и потом пребаце новац на своје рачуне.

Занимљиво је да новац нису подизали лично, него су из предострожности за то ангажовали друге особе. Током истраге криминалистички инспектори пронашли су половину украденог новца. Тројка је од раније позната по читавој лепези кривичних дјела. Према ријечима Јајчана, навјеројатније је Бањалучанин био “мозак” читаве операције.

Како је њима познато, двојица оптужених из Јајца су се до сада спомињала по крађама и наркоманији.

У БиХ су, иначе, хакери ове године компанијама које користе интернет банкарство покушали украсти милионе марака. Већина тих илегалних трансакција ипак је заустављена, али компанијама су хакери успјели украсти више стотина хиљада марака.

Премда се не ради о износу који упућује на системски ризик банкарског система, проблем за банке врло је неугодан и озбиљан. И највеће банке упозоравају кориснике да одмах по завршетку рада с интернет банкарством изваде УСБ стикове из својих рачунара. Корисницима то није угодан осјећај. Предузетници чешће него иначе провјеравају стање на свом рачуну.

Проблем је препознала и Централна банка која ће прикупљањем података од банака покушати поставити стандарде за системско рјешење које ће онемогућити било какве облике масовних провала у рачуне клијената.

“Ријеч је о хакерским нападима на рачунару преко којих се проваљује у рачуне интернет банкарства јер пословни корисници користе стикове за е-рачуне који се спајају с рачунарима. Банке морају образовати кориснике како би се смањили ризици”, закључују стручњаци.