Обустављене ванредне трговинске мјере

Европски парламент данас је у Страсбоургу са 534 гласа за и 128 гласова против изгласао обуставу ванредних трговинских мјера за БиХ.

Босна и Херцеговина 15.12.2015 | 16:30

Разлог обуставе ових мјера, које су се углавном односиле на могућност бесцаринског извоза одређених прехрамбених производа из БиХ у ЕУ, је одбијање БиХ да прилагоди свој Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) приступању Хрватске у ЕУ.

Након преговора са Савјетом који су се првенствено односили на правно питање надлежности међу институцијама, компромис је постигнут и уколико БиХ не прилагоди свој ССП хрватском приступању ЕУ, од 1. јануара 2016. се суспендирају аутономне трговинске мјере све до прилагодбе, наводи Тонино Поцула, заступник у Европском парламенту.

Босна и Херцеговина је у тренутку приступања у ЕУ била друго најзначајније извозно тржиште Републике Хрватске, али и најзначајније извозно тржиште за пољопривредне производе, због тога је заступник Тонино Пицула као предсједник Амбасадом за односе с БиХ, још у августу 2013. питао Комисију које мјере планира предузети да би се очувао трговачки опсег размјене између земаља чланица ЕУ-а и ЦЕФТА-е након приступања Хрватске.

Изласком с тржишта ЦЕФТА-е Хрватска је привремено изгубила право на повлаштене царине. Том су одредбом највише погођене домаћа прехрамбена индустрија и пољопривреда, које на то тржиште извозе 45 одсто своје укупне производње. Чланством у ЕУ измијенили су се услови извоза те се за 20 хрватских најзначајнијих пољопривредно прехрамбених производа у извозу у БИХ у 2014. години примјењује пуна стопа царине, наводи Пицула.

“Задовољан сам јер, као што редовно истичем у Европском парламенту, све остале чланице ЦЕФТА-е су већ прилагодиле свој ССП хрватском приступању ЕУ и ово је прилика да нове власти у БиХ докажу своју преданост европском путу. Хрватска је исто морала учинити када су 2004. године Словенија и Мађарска приступале ЕУ. Осим тога, смањење нашег извоза пољопривредних производа у БиХ од 1.7.2013. није компензовано другим извозним тржиштима, јер је ријеч о производима за које се у кратком временском року не може пронаћи алтернатива“, рекао је Пицула након гласања.

Пицула је и од Комисије већ раније добио одговор да су одлучни у спровођењу прилагођавања како би се осигурао наставак традиционалног тока трговања између Хрватске и њених пријашњих партнера из ЦЕФТЕ.

Подсјетимо, он је и у амандманима који су ушли у финално извјештај о напретку БиХ у 2013. години позвао земљу на сарадњу с Комисијом у вези с приступом ССП-а. Тај је амандман усвојен и у прошлогодишњем извјештају након чега је Комисија предложила суспензију трговинских повластица за БиХ од сљедеће године, стоји у саоп[ењу Пицуле.

Што се статистика тиче, 660 милиона евра финансијске помоћи је БиХ примила од ЕУ само у прошлом буџетском раздобљу (2007.-2013.), док је с друге стране Хрватска изгубила 220 милиона евра само у првих шест мјесеци чланства у ЕУ, због одбијања БиХ да прилагоди свој ССП, наводи Пицула.

Ваља додати и да је на међународној конференцији „Европска будућност БиХ – 20 година након Дејтона“, коју је заступник Пицула организовао с осталим колегама у Брисела прошле седмице европски комесар за проширење Јоханес Хан навео је ово питање као проблем између БиХ и ЕУ, а не као билатерално питање између БиХ и Хрватске, те га истакао као један од три главна предуслова за разматрање БиХ кандидатуре за чланство у Европској унији, стоји на крају саопшења.

(Н1)