Чија ће дјеца гинути за Додикову слободу?

Кажу да слобода нема цијену. Лажу. Најчешће има и плаћа се крвљу неких других. Само се поставља питање колико жртава треба да се пошаље на кланицу локалне историје зарад нечије слободе?

Да ли је први полицајац Републике Српске Драган Лукач поставио сам себи ово питање када је јуче у једном интервјуу рекао да ће полиција узвратити паљбу на припаднике СИПЕ и да им неће дозволити улаз у полицијске и друге ентитетске објекте? Сумњам. Тек, умијеће расхлађивања ионако узавреле крви, никако му није блиско. Да јесте, не би са новинарима овако бесједио:

"Уколико СИПА сутра дође у претрес неке друге полицијске станице, шта ћете урадити?

- Поступићемо по одлуци Владе Републике Српске и спријечићемо њихов улазак.

Да ли то значи да ћете користити оружје?

- Само уколико оно буде употријебљено против нас."

Дакако да од овога нема ништа и да је МУП промптно најавио наставак сарадње са СИПОМ, али овакве блесаве исхитрености знају бити класични увод у рат.

Институционални секјурити

Тек, из свега је јасно као дан да је Драган Лукач најобичнији апаратчик, административац и буџетски секјурити Милорада Додика и харанге му.

Исто тако, јасно је као дан, и то треба рећи, да Лукач на челу полиције има задатак одбранити мафијашку владајућу олигархију у Републици Српској од руке правде. Какав црни народ, какав национални интерес, каква угроженост?

Лукачеву хистеричну изјаву о "узвраћању паљбе" можемо правдати једино ако постоји аксиомска једнакост између Додика, уставно-правног поретка и народа. А, Милорад Додик је еонима далеко од устава, права и поготово народа.

Пичкопаћеништво као једино рјешење

Акција СИПЕ у Новом Граду, којом су била лишена слободе лица оптужена за ратне злочине, тек је пука пропедеутика да се Додиков режим старим крештањем о "страним плаћеницима и домаћим издајницима" пичкопаћенички и хистерично обрати "свом народу".

Тако су се опет појавили "центри моћи", опет се "ради о глави Мили и цомп." Опет искачу стари ДБ параноици, екстремно опасни Додикови пит булови са својим умоболним теоријама о "државном удару"...

Увијек исто срање, рекли би. Само што се, ето, на то срање натоварио и надовезао Министар унутрашњих послова Републике Српске, Драган Лукач, који курчевито тврди да ће МУП Републике Српске стриктно проводити одлуку Владе Републике Српске о обустављању сарадње с Агенцијом за истраге и заштиту, Судом и Тужилаштвом БиХ и да ће полиција Републике Српске убудуће спријечити сваки покушај СИПА да уђе и претресе просторије локалних и републичких институција Српске. Наравно да ово треба схватити као ноторну будалаштину, али опасну по живот.

Енигма дјечије крви

О, како је дивно кад се други подмеће за твоје дупе! Није ли дивно? Кад те онако полуинституционално штите од затвора они који треба да хапсе? Мора да је баш, баш дивно Додиком Милорадом бити...

Само.

Само, стварно, ко ће гинути за Додиков останак на слободи? Здрав разум каже да му они најмилији, дакле фамилија требају помоћи. Али, Додик је добар човјек. Предобар. Па, неће ваљда своју дјецу слати на наоружане припаднике државних институција? Наравно да неће. Дјеца морају да уче, раде, дижу кредите и уопште узев, да уживају као и сва дјеца балканског џет сета. Идемо даље. Хоће ли подметнути срце, груди и главу за Милорада, дјеца његових малих олигарха, тајкунчића, партијских подвижника, кумова, жбирова и остале дворске свите. Ма, јок. И они срца имају. Нису звијери. Њихова дјеца су поодавно на потезу Дедиње-Јужни Алпи-Париз-Лондон-Њујорк. Па, фина су то дјеца, штета би било убудале главе да изгубе.

Хоће ли гинути, а чини се најлогичније, опозиционари и њихови генетски насљедници. Ма, да, сигурно ће они положити живот, барем као колатерална штета у викенд-рату између СИПЕ и МУП-а Републике Српске!

Неће.

Па, како неће? Зар се они не боре против Додика и режима му?

А, да, и они су своје потомке удомили негдје у Западној Европи или Америци. Фин неки свет.

Па, чекајте, мајку му, ко ће гинути за нашег Предсједника, за свето срБство, за заставу Републике Српске, за Дан Републике Српске, за парламент, владу, Жељку Цвијановић?! Добро, за Жељку неће нико, мало ме понијело. Али ко ће изгинути? Чија ће мајка црну вуну прести. Ко ће запуцати на СИПУ???

Велим, министар Лукач се претјерано не обазире ни на мајке, ни на евентуалну црнину, али онако пандурски зна да ће пуцњавом СИПУ заустављати. Дакле, министар не зна, али сви ми знамо чије ће месо да труне у евентуалној будућој кланици за Додикову слободу. Прецизније, у кланици зарад Додиковог останка на слободи.

Наши нови клинци

Гинуће твоја дјеца, читаоче! Обесправљена и обеспарена. Без фенинга у џепу, без дана радног стажа, накљукана инстант интернетским национализмом и причом о рату кога се ни биолошки не могу сјетити. Ето, они ће искусити све страсти ровова, смрти, рањавања и ПТСП-а накнадног. Они ће губити дијелове тијела, губиће најбоље пријатеље, губиће своје животе, а све да би Миле остао на слободи. Потпуно исто ће гинути, као што су ономад, прије више од двије деценије, гинули за Караџићев шверц, Младићево лудило и Додикову првобитну акумулацију капитала. Гинуће напрво весело, наивно и збуњено. А, онда ће гинути безвољно, гинуће у забораву због чега тачно гину и у име чега губе младе главе. Тако то увијек бива.

Неће им бити драго, јеби га, ко воли да погине, али је смрт главни епитет рата. Наравно, гинуће као читаве фаланге њихових предака - улудо, грешком, убудале и увијек једнако за туђу слободу.

Гинуће твоја дјеца, драги читаоче, чини ми се, не би ли ови одозгоре умакли нужди закона.

Народ на нивоу измета

А, што је, Милораде, проблем, отићи на суд, па и у затвор, ако треба? Ево, Иво Санадер, комшијски некадашњи премијер је мало робијао, па ништа, све ОК. Па и Живко Будимир, предсједник Федерације БИХ је ономад био ухапшен. А, он је обнашао у унцу исту функцију као и Милорад Додик. Није ђаво да су животи и слобода ових људи мање вриједни од Милиног.

И нису, али прц. Проблем је што се у очима Санадера или Будимира народ мало више и боље котирао. Зато нико и није изгубио главу зарад једног државног премијера или ентитеског предсједника. А, сав проблем народа у Републици Српској је у томе што га Милорад Додик третира као комбинацију гована и изборних бројки. Дакле, смрдљиви сте, али му сваких пар година требате.

Е, ово исконско људско одсуство емпатије, дакле суха клиничка слијепа воља за моћ и до бесвијести метастазирани криминал, могу натјерати једног Предсједника, па макар и предсједника једног ентитета у тамо некој Босни и Херцеговини, да зарад свог дупета и слободе тјера вашу дјецу у смрт.

Народе, на вама је. Хоћете ли живу и здраву дјецу и унучиће у колико-толико нормалној државици или нови рат са силним медаљама и ордењем за мртву дјецу.

Аутор: Драган Брусаћ

Извор: Бука