Најзабавнији народ свијета

Иако се тајландска реч ‘санук’ обично преводи као ‘забава’, у питању је много више од тога – санук је за Тајланђане начин живота.

Путовања 09.12.2015 | 12:30

Многи туристи приликом посете Тајланду буду изненађени када виде колико се локално становништво забавља. Било у виду благог зачикавања, паметне игре речи или неког комичног геста, санук увек карактеришу доброћудност и елемент друштвене хармоније.

“Санук се једноставно не може превести . Реч ’забава’ не може да обухвати магију и јединственост овог аспекта тајландске културе”, наводи амерички антрополог Вилијам Клауснер који већ деценијама живи у Тајланду.

Санук највише долази до изражаја током новогодишњег фестивала Сонгкран, који се одржава од 13. до 15. априла и назива ‘највећом воденом битком на свету’. Наравно, не без разлога. Уколико тада изађете напоље, ризикујете да будете поквашени од главе до пете, било од стране деце која машу воденим пиштољима или одраслих који улице засипају водом из кофе.

Пореклом будистички фестивал, Сонгкран представља једну велику прославу забаве. У Тајланду је најважнији празник, и ни у једном другом делу Азије се не слави као у овој земљи.

“Ако нема санука, није вредно ничега. Људи ће чак напустити добро плаћен посао јер није забаван”, каже Сумер Џумсаи, један од најбољих тајланских архитеката.

Практично оријентисане Западњаке ова појава интригира, нарочито кад сазнају да Тајланђани користе још један необичан термин – ‘лен’. ‘Лен’ означава игру, а описује разне активности попут академских истраживања или пословних састанака, активности које се у западном свету повезују са свиме, само не са игром и забавом.

Ова наизглед контрадикторна динамика може се приметити у свим канцеларијама Тајланда – радници се непрестано шале, али се посао некако, ипак, на крају обави.

“Американци, на пример, за разлику од нас своју забаву схватају врло озбиљно. Ми не верујемо у тај менталитет ‘тежак рад, добра забава’ (енг. wорк-хард, плаy-хард). Овде није тако напето као у Америци”, каже Џумсаи.

Санук такође представља одбрамбени механизам, онај који омоућава да се изборимо са тешким стварима или тренуцима у животу. Осмех Тајланђана је много комплекснији него што странци то схватају. Тачно је да се смеју када изражавају срећу или захвалност, али се смеју и када покушавају у себи да задрже негативне емоције. Они ће се смешити и током конфликта, па и на сахранама.

Корен ове усмерености ка забави можда се крије у религији. У питању је будистичка нација, а санук је будистички концепт - подсетник да ништа на овом свету није вечно и да треба живети у тренутку.

Концепт најсличнији сануку био би маи пен раи, који се најчешће преводи као ‘без бриге’, ‘није важно’ и ‘нема проблема’ у смислу ‘нема везе, и то ће проћи’. У питању је животна филозофија која вреднује хармонију, избегава сукоб и препознаје, на врло будистички начин, да је све у животу пролазно.

Тајланђани можда неће у канцеларији бити ефикасни као Американци, али њима то није битно, они више вреднују неке друге ствари. Ова стремљења смањују тензију и ублажавају агресију. Уколико се, на пример, у Тајланду пијана особа понаша неумесно или провоцира, људи ће је игнорисати, уместо да се сукобе са њом. Маи пен раи. Није важно.

То, наравно, не значи да су Тајланђани све време срећни или да забава може служити као замена за тежак рад, већ да је могуће унети забаву и у ‘озбиљније’ активности. Не да би се тине умањила њихова озбиљност, већ да би се људи подсетили да намргођено лице и набране обрве понекад не воде ничему другом, осим борама.

Б 92