СДА погазио највише одлука Уставног суда

Укупно 91 одлука Уставног суда БиХ до сада није извршена, а рекордери по непоштовању овог суда су Парламентарна скупштина БиХ, Парламент Федерације БиХ и Влада Кантона Сарајево, на чијем челу су кадрови СДА!

Босна и Херцеговина 01.12.2015 | 14:55

Шеф Кабинета предсједника Уставног суда БиХ, Зденко Мартиновић, доставио је Прессу списак свих неизвршених одлука у посљедњих десет година, а из којих је јасно видљиво да би лидер СДА Бакир Изетбеговић, који је позвао институције Републике Српске да спроведу одлуку којом је 9. јануар, Дан Републике Српске, а на основу његове апелације, проглашен неуставним, требало прво да почисти у свом дворишту!

"Уставни суд БиХ је у периоду од 2005. године до данас донио 91 рјешење којим је утврдио да његове одлуке нису извршене", истакао је Мартиновић.

Десетине рјешења

Посљедња рјешења о неспровођењу одлука, која су донесене у овој години, односе се на Парламентарну скупштину БиХ, на чијем челу је потпредсједник СДА Шефик Џаферовић, те Владу Кантона Сарајеву чији је премијер такође кадар СДА Дино Конаковић. У првом примјеру, одлука Уставног суда БиХ донесена је још у марту 2014. године, а у другом мјесец дана касније, али је у оба случаја утврђено да их институције нису спровеле у законском року од пола године.

 

"У оба случаја је Тужилаштву БиХ достављено рјешење о неизвршењу, а у складу са чланом 72 став 6 Правила Уставног суда БиХ" саопштено нам је у овом суду.

У Тужилаштву БиХ се већ годинама налази на десетине оваквих рјешења која се тичу непоштовања одлука Уставног суда БиХ, али је до сада највећи број предмета одбачен јер нису нађени докази за кривичну одговорност. Неспровођење одлука ове врсте третира се као кривично дјело, а запријећена казна је од шест мјесеци до пет година.

Правни стручњак и бивши судија Уставног суда БиХ Крстан Симић истиче да би одлуке овог суда требало да буду коначне и обавезујуће, али је нагласио и да се, у бројним случајевима, показало да је ова највиша судска инстанца неријетко фактор правне несигурности.

"Неке њихове одлуке, попут посљедње о Дану РС, дубоко задиру у политичке односе што није мандат Уставног суда БиХ. Због тога је ова одлука правно бесмислена и друштвено штетна. Уставни суд БиХ је њоме нанио највећу штету сам себи, а то би могло имати несагледиве посљедице по ову судску инстанцу" казао је Симић.

Страх од процесуирања

Истраживања су показала да веома мали број тужилаца ради на случајевима Уставног суда, а у овој институцији тврде и да је тешко индивидуализовати кривичну одговорност за неизвршење одлука, која је суштински различита од политичке. Стручњаци су, ипак, оцијенили да тужилаштво до сада није имало активан приступ у гоњењу актера наводно одговорних за кривично дјело неспровођења ових судских одлука, а сматрају да је разлог "страх од процесуирања највиших носилаца политичких и јавних функција у БиХ.

Коментарисање

Фонд за отворено друштво БиХ радио је студију о (не)извршењу пресуда Уставног суда БиХ, а координатор овог пројекта Нерман Мирашчија казао је јуче за Пресс да је чињеница да стубови законодавне и извршне власти са сједиштем у Сарајеву, нису извршиле велики број одлука. Такође, Мирашчија додаје да је посао тужилаца да у овим институцијама утврде одговорно лице за неспровођење судских одлука и да те случајеве процесуирају.

"Многи износе став да се судске одлуке не коментаришу. Напротив, сматрам да би одлуке Уставног суда БиХ требало коментарисати, јер је чињеница да су се многи, након њихових одлука, жалили Европском суду за људска права. Ако је у питању правни преседан, или је дошло до мијешања политике, одлуку треба преиспитати", додао је Мирашчија.

Извор: Пресс