Како смо почели да славимо славе?

Слављење крсне славе потиче из давнина и преноси се с колена на колено вековима. Међутим, остало је нејасно како је уопште дошло до тог светог дана. Постоји неколико теорија.

Свијет 27.11.2015 | 12:14

Постоји неколико веровања о томе када су Срби почели да славе славу. Најстарији помен славе у нашим крајевима потиче из 1018. године.

Постоје и веровања да су Срби усвојили ову традицију у време покрштавања, негде крајем 9. века, односно када је престало веровање у паганске богове. Неки верују да се сам дан масовног крштења узимао као дан свеца заштитника, други тврде да је свако племе усвојило свог заједничког заштитника, док остали и даље тврде да слава само представља свеца који је заменио претходног паганског бога-заштитника.

Понекад би се десило да се нова слава усвоји када постоји веровање да се неки светац залагао за неку врсту спасења. Нови светац би био усвојен на месту старог, чији дан би се и даље обележавао паљењем свеће, али са много мање славља.

Затим, у тринаестом веку, Свети Сава је канонизовао старе народне обичаје и упутио свештенство да им дају хришћанско обележје.

Иако је много тога промењено у животу и обичајима код Срба, слављање крсне славе је сачувано као светиња нашег народа. Крсна слава се до данас слави и у време и невреме, жалости и радости, богатству и сиромаству. Због тога се може рећи да је слављење крсне славе сачувало Србима веру у православље. Светитељ кога славимо је наш заштитник и молитвеник пред Богом који нас чува и помаже нам да превазиђемо животне потешкоће.

Одакле назив КРСНА слава?

Наши преци су почели да славе оног светитеља на чији дан су примили свето Крштење, одатле и назив "крсна слава". Крсна слава значи да сваки дом има свог свеца заштитника који су као људи на земљи живели богоугодним животом. Они се моле Богу за нас и Бог из љубави према њима испуњава њихове молитве за људе.

Обичаји
На дан славе на сто се постављају 4 ствари: запаљена свећа, славски колач, освећено жито и вино. Свећа представља светлост истине којом је Христос обасјао свет. Хлеб, жито и вино представљају духовну радост и храну.

Постоји теорија да крсно име - слава, припада култу мртвих. Позива се на употребу кољива о крсом имену, које се употребљава у култу мртвих. Међутим кољиво је грчког порекла и унето је преко цркве у наше градске обичаје, изузетно понегде и по селима у околини већих градова и манастира. Да је кољиво црквени елеменат, потврђује не само грчки назив него и спремање два крсника (колача): један је народни, који се ломи у кући а други, излишни, носи се са кољивом у цркву.

Светитељ кога славимо је наш заштитник и молитвеник пред Богом. Он нас невидљиво чува и помаже нам у свим нашим животним тешкоћама.

Наслеђивање

Слава се преноси са оца на сина када син заснује своју породицу и оде из очеве куће.

Те, прве године, син долази код оца на славу. Том приликом, отац предаје у десној руци четвртину славског колача и честитају један другом славу. Син носи део колача својој кући и дели га са својом породицом. Следеће године син самостално слави славу.

Слава окупља целу породицу и обично се припрема гозба, укључујући традиционална јела: славски колач и кољиво. Кољиво (или жито) прави се од куване пшенице. Може да се припреми на разне начине, али најчешће садржи орахе, орашчиће, каранфилиће и мед. Пшеница је симбол Васкрсења Христовог. У зависности од тога да ли слава пада за време поста, остатак гозбе или садржи животињске производе (мрсна слава) или не (посна слава).

Најчешће славе
Најзаступљеније славе код Срба су: Света Петка (27.октобар), Никољдан (Свети Никола 19.децембар), Аранђеловдан (Арханђел Михајло 21.новембар), Ђурђевдан (Свети Ђорђе 6.мај), Јовањдан (Свети Јован Крститељ 20.јануар), Митровдан (Свети Димитрије Солунски 8. новембар), Савиндан (Свети Сава 27.јануар)...

(Србија данас)