Kako smo počeli da slavimo slave?

Slavljenje krsne slave potiče iz davnina i prenosi se s kolena na koleno vekovima. Međutim, ostalo je nejasno kako je uopšte došlo do tog svetog dana. Postoji nekoliko teorija.

Svijet 27.11.2015 | 12:14
Kako smo počeli da slavimo slave?

Postoji nekoliko verovanja o tome kada su Srbi počeli da slave slavu. Najstariji pomen slave u našim krajevima potiče iz 1018. godine.

Postoje i verovanja da su Srbi usvojili ovu tradiciju u vreme pokrštavanja, negde krajem 9. veka, odnosno kada je prestalo verovanje u paganske bogove. Neki veruju da se sam dan masovnog krštenja uzimao kao dan sveca zaštitnika, drugi tvrde da je svako pleme usvojilo svog zajedničkog zaštitnika, dok ostali i dalje tvrde da slava samo predstavlja sveca koji je zamenio prethodnog paganskog boga-zaštitnika.

Ponekad bi se desilo da se nova slava usvoji kada postoji verovanje da se neki svetac zalagao za neku vrstu spasenja. Novi svetac bi bio usvojen na mestu starog, čiji dan bi se i dalje obeležavao paljenjem sveće, ali sa mnogo manje slavlja.

Zatim, u trinaestom veku, Sveti Sava je kanonizovao stare narodne običaje i uputio sveštenstvo da im daju hrišćansko obeležje.

Iako je mnogo toga promenjeno u životu i običajima kod Srba, slavljanje krsne slave je sačuvano kao svetinja našeg naroda. Krsna slava se do danas slavi i u vreme i nevreme, žalosti i radosti, bogatstvu i siromastvu. Zbog toga se može reći da je slavljenje krsne slave sačuvalo Srbima veru u pravoslavlje. Svetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom koji nas čuva i pomaže nam da prevaziđemo životne poteškoće.

Odakle naziv KRSNA slava?

Naši preci su počeli da slave onog svetitelja na čiji dan su primili sveto Krštenje, odatle i naziv "krsna slava". Krsna slava znači da svaki dom ima svog sveca zaštitnika koji su kao ljudi na zemlji živeli bogougodnim životom. Oni se mole Bogu za nas i Bog iz ljubavi prema njima ispunjava njihove molitve za ljude.

Običaji
Na dan slave na sto se postavljaju 4 stvari: zapaljena sveća, slavski kolač, osvećeno žito i vino. Sveća predstavlja svetlost istine kojom je Hristos obasjao svet. Hleb, žito i vino predstavljaju duhovnu radost i hranu.

Postoji teorija da krsno ime - slava, pripada kultu mrtvih. Poziva se na upotrebu koljiva o krsom imenu, koje se upotrebljava u kultu mrtvih. Međutim koljivo je grčkog porekla i uneto je preko crkve u naše gradske običaje, izuzetno ponegde i po selima u okolini većih gradova i manastira. Da je koljivo crkveni elemenat, potvrđuje ne samo grčki naziv nego i spremanje dva krsnika (kolača): jedan je narodni, koji se lomi u kući a drugi, izlišni, nosi se sa koljivom u crkvu.

Svetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom. On nas nevidljivo čuva i pomaže nam u svim našim životnim teškoćama.

Nasleđivanje

Slava se prenosi sa oca na sina kada sin zasnuje svoju porodicu i ode iz očeve kuće.

Te, prve godine, sin dolazi kod oca na slavu. Tom prilikom, otac predaje u desnoj ruci četvrtinu slavskog kolača i čestitaju jedan drugom slavu. Sin nosi deo kolača svojoj kući i deli ga sa svojom porodicom. Sledeće godine sin samostalno slavi slavu.

Slava okuplja celu porodicu i obično se priprema gozba, uključujući tradicionalna jela: slavski kolač i koljivo. Koljivo (ili žito) pravi se od kuvane pšenice. Može da se pripremi na razne načine, ali najčešće sadrži orahe, oraščiće, karanfiliće i med. Pšenica je simbol Vaskrsenja Hristovog. U zavisnosti od toga da li slava pada za vreme posta, ostatak gozbe ili sadrži životinjske proizvode (mrsna slava) ili ne (posna slava).

Najčešće slave
Najzastupljenije slave kod Srba su: Sveta Petka (27.oktobar), Nikoljdan (Sveti Nikola 19.decembar), Aranđelovdan (Arhanđel Mihajlo 21.novembar), Đurđevdan (Sveti Đorđe 6.maj), Jovanjdan (Sveti Jovan Krstitelj 20.januar), Mitrovdan (Sveti Dimitrije Solunski 8. novembar), Savindan (Sveti Sava 27.januar)...

(Srbija danas)

Komentari / 1

Ostavite komentar
Name

Михаило Микић

27.11.2015 16:53

СРБска СЛАВА је главно обољење СРБскиг Народа и његовог СРБског ПРАВОСЛАВЉА познатог У цијелом културном свијету као Светосавље којег немају други народи. Светосавље је врхунац хришћанске православне националне ИДЕОЛИГИЈЕ и СРБског начина живота а Слава је његово обиљежје и породични култ код СРБа за којег незнају остали хришћани. Порекло Славе наука није успјела потпуно да објаснила. Научници се међусобно слажу да Крсна Слава код СРБа потиче из предхришћанског доба коме је СРБски Пастир Свети Сава дао само хришћанско значење и тумачење. Највероватније да је СРБска Слава стара колико и СРБски Народ који у Слави види своје СРБско национално обиљежје. Зато греше пред Богом и народом "СРБски" православни свештеници који на Западу СРБску Славу поклањају новообраћеницима чим они пређу У Православље. Слава је била и остала СРБска СВЕТИЊА НАД СВЕТИЊАМА коју зато треба чувати каи зеници ока свога. Славу имају у свијету једино СРБи. За разлику од Крсног Имена или ИМЕНДАНА којег прослављају поједини хришћански народи попут Грка и Бугара као свој индивидуални лични празник СРБСКА СКАВА је заједнички Празник сваког СРБског Племена и Породице која кроз Славу прославља Старог СРБског Рођака Господа нашег Исуса Христа одајући ЧАСТ И ПОШТОВАЊЕ своме заједничком Светитељу за којег вјерују да је он Покровитељ и Заштитник њиховог Племена и Породице и СРБског ОГЊИШТА: живих чланова и преминули Претка који уснуше у Господу. Зато се може са сигурношћу да каже за СРБску Славу да је она древног предхришћанског порекла код СРБа. Свети Нестор Часни из Кијева тврди да су СРБи "један од најстаријих народа на свијету од племена Јафетова и племе мајка свих Славена" са обичајима које немају други народи. Крсна Слава је одувјек била распрострањена само код СРБа и она је од памтивјека била национално обиљежје СРБског Народа. Нису СРБи: Православци и Светосавци они "СРБи" који не славе своју Крсну Славу. Такви "СРБи" само по своме вањским изгледу или својим биолошким и физичким пореклом изгледају као СРБи али они немају СРБске душе у себи. ОВУ ИСТИНУ КО ИМА УШИ ДА ЧУЈЕ НЕКА ЧУЈЕ. Тачна је тврдња историчара да најстарији писани спомен Славе под тим именом потиче из 1018 године када су војници царске Витантије на дан Крсне Славе дошли неком Кнезу код Охрида у данашњој Македонији на Славу и затим га на превару ухапсили. Међутим тај историјски податак више сведочи о томе да су данашњи македонци исто као и црногорци по својој народности СРБи, а историјски трагови Србске Славе могу да се прате под другим именом и обликом чак до најстаријих писаних времена. Православно хришћанство је кроз Светосавље постало Божје Откровење на земљи које се темељи на хришћанским истинама објавитим у Светом Писму или Библији и сачуваним у Светом Предању коме припада и СРБска Слава. ЗАТО СРБСТВА НЕМА БЕЗ СРБСКЕ СЛАВЕ КОЈА ЈЕ БИЛА И ОСТАЛА КРОЗ ПРОХУЈАЛЕ ВИЈЕКОВЕ И ОНЕ КОЈИ ЋЕ ДОЋИ ГЛАВНО ОБИЉЕЖЈЕ СРБСКОГ НАРОДА. СИНОВИ И КЋЕРИ СВЕТОГ ПРАВОСЛАВЉА, НАШЕГ МИЛИГ И БОГУ ДРАГОГ СВЕТОСАВЉА НЕКА БУДЕ СРЕЋНА СЛАВА СВАКОМ СРБСКОМ ДОМАЋИНУ! СВЕ МУ СВЕТО И ЧЕСТИТО БИЛО И МИЛИМЕ БОГУ ПРИСТУПАЧНО. ДА НАМ СРБСТВО СЛАВИ СЛАВУ СВОГА ОЦА СВЕТОГ САВУ. ДА ЖИВИМО СВИ У СЛОЗИ СВЕТИ САВО ТИ ПОМОЗИ. ПОЧУЈ ГЛАСЈЕ СВОГА РОДА СРБСКОГ НАРОДА. АМИН! БОЖЕ ДАЈ!

ODGOVORITE