Анализа - видео: Стразбур - Звездин уклети град!

Дежа ви. Већ виђено. Те децембарске ноћи половином прошле деценије десио се Кевин Гамеиро, који је својим отровним стрелицама Црвену звезду Валтера Зенге довео у стање потпуног бунила и тако омамљену гурнуо је у провалију без дна. У шестом колу групне фазе Евролиге Црвену звезду Дејана Радоњића задесили су Жереми Лелу и Родриг Бобуа!

Фудбал 20.11.2015 | 10:00

Стразбур. Тамна страна Црвене звезде. Мисао која се враћа, опсесивно, изнова и изнова и међу звездашком популацијом буди најтужнија сећања и дубоко потиснуте емоције. Град који је пре готово десет година фудбалски клуб из Љутице Богдана одвео странпутицом, право у замршени лавиринт у којем се и данас налази. А у четвртак увече кошаркаши Црвене звезде нашли су се у кожи Николе Жигића, Бошка Јанковића, Александра Луковића, Душана Басте и осталих добро познатих ликова и на кошмарни начин осетили снагу стразбуршког проклетства.

Дежа ви. Већ виђено. Те децембарске ноћи половином прошле деценије десио се Кевин Гамеиро, који је својим отровним стрелицама Црвену звезду Валтера Зенге довео у стање потпуног бунила и тако омамљену гурнуо је у провалију без дна. У шестом колу групне фазе Евролиге Црвену звезду Дејана Радоњића задесили су Жереми Лелу и Родриг Бобуа. Џелати који су најбоље полувреме београдског састава, Милерове и Симоновићеве две четвтине из сна и тројкашку рапсодију црвено-белих за само деветнаест минута претворили у паклену тешку муку. Муку која је покренула јасно питање - и, шта сада?

Но, без обзира на све непожељне сличности које два немила догађаја носе, никада пораз који су после 21 поена суфицита прокњижили кошаркаши неће моћи да се упореди са агонијом коју су чланови једне од најмоћнијих Звездиних генерација у новијој историји доживели пре безмало пуне деценије. Улог није био исти. Никада једна победа која је тако непредвидиво исклизнула из руку пулена Дејана Радоњића неће моћи да носи исту тежину као насилно упропашћени мирис толико чеканог европског пролећа. Никада једно необјашњиво лоше полувреме, у којем су кошаркаши деловали као готово разорено друштво, неће са собом носити ону дозу горчине као када је Гамеиро "боцнуо" оне две лопте поред Владимира Стојковића.

Оних неколико минута наде, колико је Звездине фудбалере делило од прве зиме у Европи после 1992. године, питање је када ће се поново догодити. А за кошаркаше Црвене звезде нада и даље постоји. Чак ни после неуспеха у Стразбуру за освајача три велика пехара из прошле сезоне није све изгубљено, нити су све лађе потонуле. Сада је само питање како ће црвено-бели реаговати и да ли ће успети да се подигну после оваквог нокаута.

Али, неизбежно је било повући паралелу, тако јасну, тако кристално бистру.

Нису Гамеиро, Лелу или Бобуа криви. Стразбур је, једноставно, Звездин уклети град!!!