Реформе дијеле БиХ од 550 милиона евра

ачање супервизије банкарског сектора, консолидација дуга, реформа локалних нивоа власти, смањење јавне администрације и драстично резање јавне потрошње неки су од услова за добијање 550 милиона евра (око милијарду и сто милиона КМ) кредита, који БиХ тражи од Међународног монетарног фонда.

Босна и Херцеговина 12.11.2015 | 12:30

Како сазнајемо, на у четвртак одржаној сједници Фискалног савјета БиХ, којој су присуствовали и представници ММФ-а, било је ријечи о болним реформама које БиХ треба спровести. Те реформе, између осталог, подразумијевају повећање одређених пореза и акциза, затим смањење броја запослених у јавном сектору, јачање фискалног система, реформе, тј. смањење социјалних давања, реструктуирање јавних предузећа итд.

"Средства од око 550 милиона евра, уколико се усагласи писмо намјере и уколико ММФ одобри нови аранжман, што је већ сада извјесно, била би одобрена на дужи грејс период и са дужим роком отплате, што је за власти и те како примамљиво", испричао је извор.

Иначе, досадашњи аранжмани са овом финансијском институцијом углавном су подразумијевали кредит на период од пет година, од чега је грејс период био три године, тако да је сав новац враћан за двије године, што представља огромно оптерећење за буџете.

Оно што је сигурно јесте да ММФ неће пристати на то да власти у БиХ од Централне банке БиХ "узму" дио од вишка девизних резерви, који се креће око 500 милиона КМ, прије одлуке о аранжману ММФ ће инсистирати и на томе да до краја године буду усвојени буџети ентитета и буџет БиХ, чији је нацрт, како је у уторак рекао Вјекослав Беванда, министар финансија и трезора БиХ, већ припремљен.

Иако се спекулисало да ММФ од власти у БиХ тражи јединствену супервизију банкарског сектора, Зоран Тегелтија, министар финансија РС, тврди да то није тачно.

"Не тражи се јединствена супервизија, већ јачање супервизије, али на нивоу Агенције за банкарство. Видјећемо до краја године хоће ли бити аранжмана. Има неких отворених питања и требаће компромиса и са њихове и са наше стране", рекао је Тегелтија не желећи да говори о тим отвореним питањима.

Након сједнице Фискалног савјета БиХ, из мисије ММФ-а, која је јуче завршила преглед стања у БиХ започет 28. октобра, саопштено је да је остварен напредак те да ће бити настављени разговори о новом економском програму који би ММФ могао подржати.

"Мисија и власти су оствариле напредак у разговорима по питању политика које ће повећати потенцијале раста економије кроз интензивнији процес проведбе реформи у циљу привлачења инвестиција и креирања више радних мјеста у приватном сектору, о континуираној фискалној консолидацији како би се осигурало смањење јавног дуга, о смањивању величине влада, унапређењу квалитета владине потрошње, очувању стабилности финансијског сектора и оживљавању банкарског кредитирања", наводи се у саопштењу ММФ-а.

Фискални савјет задужио је све нивое власти у БиХ да до краја ове седмице доставе писане примједбе на елементе писма намјере како би се оно усагласило са ММФ-ом.