Ресторан-храм

У Токију је почео са радом први ресторан-храм, необичан угоститељски објекат који поред хране и пића нуди и спасење од стега овоземаљског живота. У ресторану, где се уз здраву, посну храну служе и жестока пића попут вотке, стално дежура један будистички свештеник.

Занимљивости 06.11.2015 | 11:30

У борби за профит али и опстанак у многољудном Јапану надмеће се стотине хиљада кафића и ресторана, па су оригиналност и специјализација кроз асоцијацију на општепознате културне и медијске теме и јунаке велика потреба у угоститељском сектору те високо развијене државе Далеког истока.

Отуд у јапанским градовима постоји готово неисцрпан резервоар угоститељских радњи на различите теме из појединих области живота, или из стрипова, цртаћа, научнофантастичних филмова и бајки.

Та шаренолика понуда, на пример, обухвата ресторане који изгледају као затвор и нуде седишта у тамницама, кафиће који личе на школске учионице и као конобарице користе жене обучене у школске униформе, барове који подсећају на замак из бајке, у којима се гости опуштају у сепареима налик спаваћој соби Пепељуге, па и футуристичке кафане попут оних у филмовима Ратови звезда где се срећу интергалактички путници и опаки плаћеници.

И док је сврха таквих ресторана и кафића да створе илузију да се гост налази у неком бајковитом свету и тако му омогуће да на извесно време заборави своје тешкоће или побегне од стреса и неуспеха у свакодневном животу, у јапанској престоници постоји и необична угоститељска радња у којој се реалност врло озбиљно схвата и где је циљ да се госту помогне да се ухвати у коштац са општељудским егсистенцијалним мукама и избори са својим личним проблемима.

Наиме, у токијском кварту Даикан-јама недавно је отворен кафе-ресторан који има, ништа мање, него функцију правог религијског храма!

Његови будистички власници нису хтели да се претварају или околишу, па су му дали једноставно и елегантно име које директно указује на суштину: кафе „Храм“.

Ресторан као предворје спасења

У Јапану већ извесно време постоји физички спој религиозних и угоститељских објеката јер се у кругу храмова који се налазе у популарним туристичким одредиштима као што су старе средњовековне престонице, а имају довољно простора и обилују зеленилом, могу наћи кафићи и ресторани лаке хране са лепим видиком који, по правилу, уз сендвиче и кафу, сервирају разне врсте традиционалних чајева и колача од соје и пиринча.

Токијски кафе-ресторан „Храм“ је, међутим, први покушај да се успостави и функционални спој те две врсте грађевина и институција, односно, направи светилиште у форми угоститељског објекта за обедовање, и то у срцу великог града.

У том ресторану-храму посетиоци, поред здравог оброка који одражава традиционалну исхрану монаха, могу да се обрате дежурном свештенику за савет и утеху, питају га о детаљима учења, те упуте молитву статуи будистичког божанства Амиде, за којег се верује да обитава у загробном рају по имену „Чиста земља“, где дочекује душе преминулих верника и својим проповедима и самилошћу их води ка коначном спасењу.

Гости „Храма“ чак могу да се посвете вежби преписавања сутри, будистичких доктриналних списа, што је делатност за коју се верује да, осим продубљивања знања, директно доприноси спасењу кроз гомилање добре карме која је битна за рођење у повољнијим условима у наредном животу, при чему је најидеалније управо рођење у Амидином рају.

У менију ресторан-храма као специјалитет куће нуди се по састојцима и укусу богат али лак, вегетаријански оброк које садржи пиринач, патлиџан, краставац, печурке, зелену салату, шаргарепу и супу са зељем.

Он се може залити не само чајем и кафом, већ и алкохолним напицима јер тај савремени, урбани храм служи пуно врста традиционалног сакеа, али и пиво и вино, па чак и жестока пића попут вотке и рума.

Култура компромиса

Мада будистички монаси традиционално, у принципу, избегавају конзумацију меса јер прва морална заповест њихове вере забрањује одузимање живота било ком бићу и јер постоји веровање да се људска душа може родити у телу животиње те да се и због тога треба избегавати наношење патње стоки и другим животињама, припадници ове будистичке групе сматрају да је довољно ако сами директно не учествују у таквом чину, па ресторан-храм нуди и јела са месом.

Такође, у Јапану и монаси понекад пију алкохолна пића сматрајући да овладавање похлепом и жељом не значи потпуно одрицање од алкохола, већ пре његово смањено или умерено конзумирање, односно способност да се одупре пориву за опијањем и редовним узимањем алкохола.

У будизму од најранијих времена постоји и пракса да се од обичног становништва тражи мање у смислу дисциплине и доследности него од монаха који су свој живот посветили путу Буде, па то што кафе-храм нуди месо и жестока пића грађанима који га посете можда и не представља велико изненађење.

Религијска група по имену „Нова секта Чисте земље“, која руководи рестораном, од свог оснивања у Средњем веку отворена је и за жене, па у њој има пуно припадница лепшег пола које нису просто калуђерице, већ свештенице које држе проповеди и службе исто као и мушкарци. Једну од њих срели смо након здравог, посног ручка у кафе-ресторану „Храм“.

„Последњих деценија слаби интерес за религију и све мање људи долази у храмове да чује проповеди, па смо ми одлучили да храм донесемо људима“, каже свештеница Еђо Јамагући.

„У нашој вери, мушким свештеницима је дозвољено да се жене, а још од самог оснивања супругама свештеника је признато право да и саме служе као свештена лица. Зато и данас имамо пуно жена попут мене које носе мантије“, објашњава она.

Творци необичног токијског храма на сваки сто су поставили ненаметљиву поруку у којој тврде да је у животу најважније постићи душевни мир, одосно, стање духа у којем се човек препушта својој судбини и улози у друштву, без страхова и брига.

Такво стање без унутрашњег превирања и анксиозности је истинска срећа, кажу они, и у складу са доктрином Чисте земље додају да живимо у доба декаденције када је немогуће постићи просветљење сопственим снагама због чега нам не преостаје ништа друго него да тражимо утеху и спас у призивању бескрајно милосрдног буде Амиде, који се по древном предању, зарекао да спаси читаво човечанство.

Редовна молитва у форми призивања Амидиног имена доноси жељени мир и најефикаснији је метод за спасење - то је суштина религијске поруке у ресторан-храму, чије зидове на међусобном растојању од свега пар метара красе портрет тог будистичког божанства и флаше са пићима за справљање алкохолних коктела, формирајући простор у којем, као и у људској души, коегзистирају свето и профано.

Једна пословица каже да је потреба мајка изума.

У Јапану, захваљујући иновацијама које су мотивисане потребом за опстанак у друштвеној средини која се великом брзином мења, не само угоститељска, већ и религијска услуга непрекидно еволуира, узимајући нове облике. Те нове, често хибридне, форме умеју да буду фасцинантне али и бизарне, а у случају кафе-ресторана „Храм“ и врло успешне, јер он привлачи најразличитије слојеве друштва, људе разних годишта и убеђења, који се, међутим, сви слажу у следећем: да је храна у „Храму“ врло здрава и укусна и да је он изузетно необично и оригинално место које завређује пажњу.

РТС