Анализа: Шта се дешава са Вањом Маринковићем?!

Упркос чињеници да је ове сезоне предвиђен да буде један од носиоца игре, а томе у прилог иде и капитенска трака, млади бек Партизана Вања Маринковић делује непрепознатљиво последњих недеља... Његових нула поена и индекс “-3” у последња два меча против Крке и Црвене звезде најбољи су показатељ да је један од најталентованијих кошаркаша у Србији потпуно ван форме...

Последњих сезона, форсирање младих у Партизану био је део стратегије. У овој, ипак је ствар нужде. Но, било како било, на старту припрема Вања Маринковић пројектован је да буде можда и прва нападачка опција у тиму Петра Божића. Неко ко ће да узима тешке шутеве и вуче екипу када јој не иде.

Гледано кроз потенцијал који неоспорно поседује и прошлу сезону у којој је минуте на терену користио на најбољи могући начин, да, то је негде био и логичан след дођађаја. Вањи су потребни минути на терену, а Партизану разигран играч, нови бисер који ће да заблиста и сачува и то мало новца у клупској каси предвиђено за страног играча.

И заиста, на почетку сезоне, деловало је као да је “то то”. Порадио је на мишићној маси, прихватио улогу лидера и у уводна три кола уписао 34 поена. Још важније, деловао је као неко ко је пун самопоуздања. Као неко ко може да постигне кош у сваком тренутку. На крају, све то било је испраћено и са клупе, пошто му је Божић указивао између 26 и 32 минута по утакмици.

И онда, све је кренуло силазном путањом. И поени, и минути, па чак у појединим моментима и одбрана. Од четвртог кола и дуела са Игокеом, а од тада је прошло пет утакмица, Вањин рекорд је осам поена против Сутјеске. Игокеи је убацио пет, Цибони шест, а Крки и Звезди - ниједан! Уз укупан индекс ”плус девет”. А није да није покушавао - тројке је у том периоду шутирао 2/13, за два 3/11.

Такође, од оних 30 минута по мечу, спао је на свега 15, с тим да је на последње две утакмице играо укупно 18. Премало за бека таквог калибра, али довољно да се и навијачи и стручни штаб запитају “шта се то дешава”?

- Истина, Вања тренутно није на нивоу који од њега очекујемо. Добио је капитенску траку, која довољно говори колико верујемо у њега, и можда се превише оптеретио. Разговарамо с њим, али треба стрпљења. Ето, сада му је стигла и конкуренција у виду Данила Анђушића, опоравио се и Андрић, и надам се да ће га то тргнути... Нормално је да то очекујемо, јер не добија свако такву шансу. Верујемо да ће на терену показати да је заслужио ту пажњу. Уколико не покаже на терену, није то то. Терен је мерило свега - причао је недавно порпредседник клуба Мирослав Берић приликом гостовања у нашој редакције управо о тој теми...

Међутим, не треба одмах “пуцати” у Вању. Далеко од тога. Ако му је нешто потребно, онда је то подршка. На срећу, има је и од навијача, видело се то лепо на претходним утакмицама у Пиониру, а и од саиграча и тренера.

Не треба преко ноћи заборавити да је овај момак са Чубуре био један од предводника младе репрезентације до 16 година која је освојила сребро на Европском првенству у Украјини 2013, па селекције до 17 која нам је прошле године донела бронзу са светског првенства у Емиратима, као и “У18” која се окитила сребром на Евробаскету у Турској. Није случајно ни то што је овог лета добио позив ФИБА да учествује на Ол Стар мечу за момке до 18 година, нити су случајни оних 17 поена у том мечу који је окупио 24 најбоља играча у том годишту у Европи.

Вања је будућност Партизана и репрезентације Србије. Без икакве дилеме. Четворогодишњи уговор који је недавно потписао чим је одувао 18 свећица са рођенданске торте довољан су доказ за то. Тренутно пролази кроз кризу, али зар то није негде и нормално у његовим годинама и под притиском какав носи играње за Партизан, па на све то и са капитенском траком на дресу?

Биће Вања опет прави, само без исхитрених осуда по којима смо и те како познати...