Analiza: Šta se dešava sa Vanjom Marinkovićem?!

Uprkos činjenici da je ove sezone predviđen da bude jedan od nosioca igre, a tome u prilog ide i kapitenska traka, mladi bek Partizana Vanja Marinković deluje neprepoznatljivo poslednjih nedelja... Njegovih nula poena i indeks “-3” u poslednja dva meča protiv Krke i Crvene zvezde najbolji su pokazatelj da je jedan od najtalentovanijih košarkaša u Srbiji potpuno van forme...

Poslednjih sezona, forsiranje mladih u Partizanu bio je deo strategije. U ovoj, ipak je stvar nužde. No, bilo kako bilo, na startu priprema Vanja Marinković projektovan je da bude možda i prva napadačka opcija u timu Petra Božića. Neko ko će da uzima teške šuteve i vuče ekipu kada joj ne ide.

Gledano kroz potencijal koji neosporno poseduje i prošlu sezonu u kojoj je minute na terenu koristio na najbolji mogući način, da, to je negde bio i logičan sled dođađaja. Vanji su potrebni minuti na terenu, a Partizanu razigran igrač, novi biser koji će da zablista i sačuva i to malo novca u klupskoj kasi predviđeno za stranog igrača.

I zaista, na početku sezone, delovalo je kao da je “to to”. Poradio je na mišićnoj masi, prihvatio ulogu lidera i u uvodna tri kola upisao 34 poena. Još važnije, delovao je kao neko ko je pun samopouzdanja. Kao neko ko može da postigne koš u svakom trenutku. Na kraju, sve to bilo je ispraćeno i sa klupe, pošto mu je Božić ukazivao između 26 i 32 minuta po utakmici.

I onda, sve je krenulo silaznom putanjom. I poeni, i minuti, pa čak u pojedinim momentima i odbrana. Od četvrtog kola i duela sa Igokeom, a od tada je prošlo pet utakmica, Vanjin rekord je osam poena protiv Sutjeske. Igokei je ubacio pet, Ciboni šest, a Krki i Zvezdi - nijedan! Uz ukupan indeks ”plus devet”. A nije da nije pokušavao - trojke je u tom periodu šutirao 2/13, za dva 3/11.

Takođe, od onih 30 minuta po meču, spao je na svega 15, s tim da je na poslednje dve utakmice igrao ukupno 18. Premalo za beka takvog kalibra, ali dovoljno da se i navijači i stručni štab zapitaju “šta se to dešava”?

- Istina, Vanja trenutno nije na nivou koji od njega očekujemo. Dobio je kapitensku traku, koja dovoljno govori koliko verujemo u njega, i možda se previše opteretio. Razgovaramo s njim, ali treba strpljenja. Eto, sada mu je stigla i konkurencija u vidu Danila Anđušića, oporavio se i Andrić, i nadam se da će ga to trgnuti... Normalno je da to očekujemo, jer ne dobija svako takvu šansu. Verujemo da će na terenu pokazati da je zaslužio tu pažnju. Ukoliko ne pokaže na terenu, nije to to. Teren je merilo svega - pričao je nedavno porpredsednik kluba Miroslav Berić prilikom gostovanja u našoj redakcije upravo o toj temi...

Međutim, ne treba odmah “pucati” u Vanju. Daleko od toga. Ako mu je nešto potrebno, onda je to podrška. Na sreću, ima je i od navijača, videlo se to lepo na prethodnim utakmicama u Pioniru, a i od saigrača i trenera.

Ne treba preko noći zaboraviti da je ovaj momak sa Čubure bio jedan od predvodnika mlade reprezentacije do 16 godina koja je osvojila srebro na Evropskom prvenstvu u Ukrajini 2013, pa selekcije do 17 koja nam je prošle godine donela bronzu sa svetskog prvenstva u Emiratima, kao i “U18” koja se okitila srebrom na Evrobasketu u Turskoj. Nije slučajno ni to što je ovog leta dobio poziv FIBA da učestvuje na Ol Star meču za momke do 18 godina, niti su slučajni onih 17 poena u tom meču koji je okupio 24 najbolja igrača u tom godištu u Evropi.

Vanja je budućnost Partizana i reprezentacije Srbije. Bez ikakve dileme. Četvorogodišnji ugovor koji je nedavno potpisao čim je oduvao 18 svećica sa rođendanske torte dovoljan su dokaz za to. Trenutno prolazi kroz krizu, ali zar to nije negde i normalno u njegovim godinama i pod pritiskom kakav nosi igranje za Partizan, pa na sve to i sa kapitenskom trakom na dresu?

Biće Vanja opet pravi, samo bez ishitrenih osuda po kojima smo i te kako poznati...