Савјетници: Ратници, трговци, вјерници

Владимир Путин прима савете од три различите групе спољнополитичких идеолога, који се могу назвати ратницима, трговцима и побожним верницима. Свака група има своју улогу, али има веома различите погледе о томе како Русија треба даље да се развија.

Свијет 03.11.2015 | 08:53

Председник Путин је у Кремљу окружен врло различитим и конкурентским визијама руске спољне политике, али он намерно ни једној не даје предност. Покушава да задржи све могућности отвореним, а предлоге и идеје које непрестано добија користи тактички. Дневник Нова Газета је ове године изазвала узбуну када је објавио сценарио припајања Крима који је наводно представљен у Кремљу почетком 2014. године. Али, било би погрешно узети ово као доказ дугорочног плана Кремља за заузимање Кримског полуострва. Много је вероватније да је операција Крим била импровизација у последњем тренутку, односно резервни план. Путин је једноставно из полице извукао потребну документацију и покренуо акцију.

Тренутно у Кремљу "ратници" уживају највише поверења. Ова група се не састоји само од званичника у Министарству одбране и контра-обавештајне службе ФСБ, већ и људи изван сектора безбедности који се могу описати као "јастребови", као што су гласноговорник парламента Сергеј Наришкин, заменик премијера Дмитриј Рогозин и председнички саветник Сергеј Глазјев.

Не би било коректно назвати ову групу је "Партија рата". Њу чине разнолики скуп јавних личности уједињених интереса, који знају да ће њихов положај јачати што су лошији односи са Западом.

"Трговци" су највише у складу са тренутном нејасном линијом руске државе: ни рат ни мир са максималним могућим маневарским простором. Чак и Путинов тренутан агресивни став и даље оставља отворена врата за могући заокрет и помирење са Западом.

Трговци су углавном бизнисмени који су се појавили у 1990, или који су напредовали уз Путинов благослов током 2000-их. Бизнисмени у државном сектору су били угрожени због западних санкција и као резултат тога су почели више да се ослањају на Путина. Они у приватном сектору су претрпели мање штете, али су давањем пуне подршке Кремљу минимизирали свој ризик. "Не волим када ме не воле", рекао је у недавном интервјуу Владимир Потањин, један од најбогатијих људи у Русији, тврдећи да би Западњаци требали да се стиде свог деструктивног понашања према Русији.

Трговци се противе сукобу са Западом и желе да санкције буду укинуте што је брже могуће. Директор Росњефта Игор Сечин се пожалио на пад вредности његове компаније. Генадиј Тимченко је расподелио своју имовину у циљу минимизирања губитака. Према олигарху Олегу Дерипаски, "морамо да радимо на де-ескалацији тензија са САД ... и са Европом."

Потањин и Олег Дерипаска остају потпуно лојални Путину, прихватајући да се његова 90-одстотна популарност неће променити. Али они се плаше да ће санкције потрајати. "Ми не можемо оставити Европу и САД, а они не могу оставити нас", рекао је Потањин. За њега је Запад тежак партнер, али ипак партнер.

Иако и ратници и трговци подржавају Путина, они се веома разликују по питању унутрашње руске политике. Ветреран тржишних реформи Анатолиј Чубаис одржава дијалог са опозиционим лидером Алексејем Навалним, кога би многи у власти волели да виде иза решетака. Потањин је магната телекомуникација Дмитрија Зимина назвао "правим патриотом" када је у телевизијском документарцу на НТВ-у оптужен да је агент америчког Стејт департмента.

Трећа група су побожни верници, гласнији од других, али са мањим утицајем. Њу чине Православна црква, побожни парламентараци, пропагандисти и верски активисти. Верници властима дају солидну друштвену базу, јер идеологија новог путинизма почива на традиционалним вредностима, вери и презиру према западној цивилизацији и њеном начину живота.

Снага верника је највећа када Запад нападне Русију, када се непријатељи Русије удруже и газе по њеним националним интересима. Што више непријатеља Русија има, већа је слобода њиховог деловања, али, за разлику од ратника, верници желе да остану отворени према Западу да би тамо могли да воде идеолошку борбу.

Путин председава изнад ових различитих група, и види их као глумце у представи коју добро познаје. Ратници су снажан ресурс, трговци су субјекти са одређеним политичким потенцијалом, а верници су грчки хор који прави претећу буку. У Путиновој уму, сви они могу да коегзистирају.

Међутим, мало је вероватно да ће се ратници и трговци увек сложити са ограниченим улогама које су им додељене. Ако се икада развије у праву политичку снагу, група рата би створила посебан идентитет и учинила да Кремљ зависи од њених акција. Трговци се хране новим трендовима и теже да играју дугорочнију политичку улогу. Дакле, највећа дилема Путинове спољна политике је да ли жели да се бори или да послује.

Извор: Царнегие Мосцоw Центер/Курир - Фото: АП