Видео анализа: Срби у НБА – нису више епизодисти!

Пре више од десет година Предраг Стојаковић и Владе Дивац су нас месецима држали буднима целу ноћ док су се борили за шампионско НБА прстење. У међувремену, Срби су имали искључиво епизодну улогу у најјачој кошаркашкој лиги света, али би од предстојеће сезоне то могло да се промени.

Кошарка 28.10.2015 | 23:40

Србију ће у најјачој кошаркашкој лиги света представљати само тројица играча, али би могли да имају веома заопажене улоге у својим екипама, а један од њих да се бори и за титулу.

У центру пажње свакако ће бити Бобан Марјановић који ће уз Данкана, Паркера, Ђинобилија, Олдриџа, Ленарда јуришати на НБА трон. С обзиром да је једина класична “петица” у тиму, надамо се и конкретној минутажи за нашег нежног дива.

Минесота и Денвер су тренутно далеко од борбе за титулу, али у Тимбервулвсима и Нагетсима улажу у будућност. С тога очекујемо да пре свега Немања Бјелица у Минеаполису, али и Никола Јокић у Колораду, добију заопажену ролу.

Бјелица би веома младом тиму Вулвса требало да донесе искуство и хладнокрвност, иако је руки у НБА, док се од Јокића очекује да "пече занат" те за коју годину загосподари рекетом. Међутим, предсезона је најавила да би се то могло догодити много бреже.

Никола Јокић (Денвер Нагетс)

Није лако 20-годишњаку истаћи се у НБА лиги ни када ту дође после неколико година у врхунском НЦАА тиму или еврпском гиганту, па не треба много очекивати ни од момка који је до пре само неколико месеци играо за просечног АБА лигаша.

Ипак, Никола Јокић је момак у кога се узда не само српска кошарка, већ и Денвер Нагетси. Тим из Колорада је пре скоро годину дана, у сред сезоне, почео са реновирањем селекције и подмлађивањем тима који би тек за неколико година требало да буде конкурентан на Западу.

Као део тог пројекта виђен је и Јокић, па је и стигао у НБА неколико година пре него што би можда требало, без конкретног искуства играња великих мечева.

Ипак, већ предсезона показала је да се у Денверу нису узалуд коцкали. Бележио је скоро 12 поена уз око 5 скокова уз импресиван проценат од скоро 70% погодака из игре. Био је први стрелац тима! Иако је тек почетник, амерички стручњаци сматрају да има таленат да буде бар део ротације, ако не и стартер у скоро сваком НБА тиму.

Има висину, снагу, конституцију. Одличан је на скоку, има осећај за блок, зна да погоди и за три поена. Јокић би лако могао да израсте у стартера неког НБА тима.

”Не кажем да је спреман, али он на сваком тренингу ради ствари због којих кажеш: “Вау, овај клинац миће бити опасан играч”. Сјајно је видети такву вештину код тако младог играча”, рекао је тренер Нагетса Мајкл Мелоун.

Шта ће бити са Јокићевом минутажом када се Јусуф Нуркић врати на паркет није могуће рећи, али ће имати довољно времена да се докаже на старту сезоне. Уз Жофреја Ловерња Мелоун ће га сигурно користити за “ширење” напада јер обојица имају “мекану” руку, а што се тиче рекета од кога ће боље научити како да “ратује” са центрима од човека кога зову “Манимал”, Кенета Фарида.

Од старта Летње лиге током јула Јокић је привлачио пажњу не само у Денверу, већ и шире, али га пораст популарности није дотицао, наставио је да игра у истом ритму и додатно напредује из недеље у недељу.

Денвер је много ризиковао када је узео Нуркића као 15. пика на драфту прошле године, али након што је бх. репрезентативац одушевио стручњаци су убеђени да би Јокић могао да оствари идентичан утисак, иако је био тек 41. избор на истом драфту (нема сумње да би био много виши пик да је сачекао још годину дана, али није могао да одбије позив из Колорада).

Током четири месеца у САД Јокић је изгубио скоро 15 килограма, те повећао своју снагу уз помоћ Стива Хеса и Филипа Ајченбергера.

“Не можеш да изгубиш 15-20 килограма и напредујеш ако не радиш. То се не дешава случајно. Таква радна етика иде уз висок ниво играчке интелигенције. Има прилику да постане посебан играч ако настави да ради и јача. За неколико година могао би да изненади много људи”, рекао је Мелоун.

Наравно, биће мечева у којима Јокић неће оправдати очекивања, посебно јер су Нагетси тим који је далеко од борбе за плеј-оф, али нема сумње да ће бити више ноћи када ће конкурисати за рукија године.

Оно што у САД виде као његуву највећу слабост је изостанак експлозивности, која краси већину играча у НБА лиги. Ипак, у том сегменту се издваја Пау Гасол као пример играча који је изузетном интелигенцијом и разумевањем игре надокнађивао изостанак физикалија, посебно у одбрани.

Изостанак праве звезде у тиму у рекету (Кенет Фарид, Дерел Артур, Џеј Џеј Хиксон, Жофри Ловерњ) му гарантују можда и 20-ак минута на паркету, бар до повратка Нуркића.

Бобан Марјановић (Сан Антонио Спарс)

Фаул у нападу, па техничка грешка, то је био НБА дочек за Бобана Марјановића. Није се ни представио, а већ се замерио једном од најозлоглашенијих играча лиге Демаркусу Казинсу. Међутим, није поклекао.

Нов систем, нови тренери, нови саиграчи, нова лига, нова правила, нови град, нови језик, ново окружење, нова култура. Логично је да све то уплаши свакога и отежа му посао и живот, али не и ”Бобинатора”.

Чуло се само “Уууух!” То је била прва реакција навијача Сан Антонио Спарса после његове прве офанзивне акције. Иако већ годинама уживају у играма Тима Данкана, а претходно су гледали Дејвида Робинсона, навијачи ”мамуза” нису остали имуни на закуцавање нашег горостаса.

Није битно за кога навија у Србији, просечан јубитељ кошарке не може да не воли нежног дива из Зајечара. Колико позитивну ауру има показао је и у Тексасу, где је било потребно свега неколико минута да постане омиљен и међу навијачима Спарса. Пред Марјановићем је остварење снова.

Два закуцавања, две блокаде над Андреом Драмондом, украдене лопте, подигле су са столица навијаче у Сан Антонију. Један од најбољих играча Евролиге из прошле сезоне биће важан шраф у нападу “мамуза” на нову титулу, нема сумње у то.

Није лако импресионирати Грега Поповића, а Марјановић је успео и то да уради током претходних неколико месеци. Није у питању само Бобијева величина, што је свакако његов главни адут, већ и кретање, тимска игра, разумевање исте.

"Марјановић трчи много боље него што сам очекивао када сам га описивао. Бобан је сјајан саиграч, одличан додавач, сјајно контролише лопту и разуме игру. Имао оно што одговара НБА лиги, физички и атлетски", рекао је Поповић.

Долазак Марјановића у Спарсе не би био изненађење за НБА стручњаке да он није једина класична “петица” у тиму. Наравно, Тим Данкан и Ламаркус Олдриџ су господари рекета, али у њиховом ЦВ-ју пише да су крилни центри. Као и Дејвид Вест.

Марјановић се јесте доказао у Евролиги прошле сезоне, али попунити центарску позицију кандидата за титулу у НБА, без имало тог искуства, јесте изненађење.

Оно што ће Поповић највише тражити од Марјановића јесте одбрана, има он довољно решења у нападу, па му је најважније да затвори прилазе кошу. Управо ту би кључну улогу требало да одигра Марјановић, играч са трећим највећим распоном руку у лиги (после Рудија Гобера и Алексиса Ажинсе).

Марјановић има довољно квалитетног искуства, зерео је, напредовао је физички претодних година, пре свега поправио је своју покретљивост, познаје своје лимите у одбрани па не испада лако из игре, стрпљив је довољно у нападу па не форсира беспотребно шут.

Ако је добро постављен испод коша, постоје само три резултата – закуцавање, хорог или фаул над њим. Ако га чувари удвоје, довољно је способан да несебично и перфектно асистира.

Међутим, управо би одбрана могла да му представља највећу препреку за успех у НБА. Због своје конституције мора се посветити само једном стилу брањења коша. Ако покрива простор, експлозивни ривали и стрпљиви дриблери ће бити у могућности да га једним потезом ”баце” у ничију земљу, далеко и од себе и од саиграча кога уводе у игру, а ако игра ”фластера”, онда оставља широм отворен пут кроз рекет. При том, врло ретко напушта исти, што није дозвољено у најјачој лиги света, па ће морати много више да се креће удаљен од обруча, што ће опет донети предност бржим ривалима.

Међутим, Марјановић може бити више него успешан у НБА, а главни разлог за то је тим у којем се налази. Спарси имају довољно ресурса на паркету да сакрију Марјановићеве недостатке, па чак и да унапреде његову игру.

Поповић ће имати четворицу сјајних високих играча у ротацији, па ће му бити лако да Марјановића користи када буде могао парирати директном ривалу. Против тимова који форсирају плејмејкера фокусираће повучену игру у одбрани рекета уз подршку сјајних крила Ленарда, Грина и Ђинобилија, ако су главни проблем шутери, биће му отворен простор у рекету противника, док би с друге стране терена помоћ приликом скупљања лопти у скоку требало да има у виду Дијаа.

Уколико, пак, не може да парира директном ривалу у рекету, Спарси ће имати одговор у виду Данкана, Олдриџа или Веста, па је Поповићево коцкање са довођењем Марјановића више него исплативо. Пре свега што не постоји много играча у свету који поред таквих физичких имају и играчке предиспозиције, а који ће узети ”минималац”.

Иако стручњаци од Марјановића не очекују да буде превише користан Спарсима у борби за титулу, сви се ограђују на ту констатацију чињеницом да већ годинама практично анонимни играчи Сан Антонија успевају да потпуно надмаше очекивања.

"Можда нису очекивали да ћу радити то што сам радио, ко зна? Мислим да ме још нису добро упознали. Драго ми је због позитивних реакција на оно што сам приказао на терену, али сам сигуран да не знају шта ја све могу и шта знам. Због тога могу да се доказујем, а ко зна, можда ће ми то и донети неку предност у односу на ривале", уверен је и Марјановић да ће да изненади.

Немања Бјелица (Минесота Тимбервулвс)

"Неманџа Баџелака". Није лако Американцима када су у питању српска имена и презимена. Али врхунска кошарка лако реши тај проблем, па сам од себе стигне надимак ”Професор великих шутева”. Тако је у САД представљен Немања Бјелица, најкориснији играч Европског првенства.

Иако су потребни месеци, често и године да се америчка публика упозна са новим играчима у НБА лиги, посебно када су у питању они с друге стране Атлантика, то није случај са навијачима Минесоте када је у питању Бјелица. Сјајне игре у Евролиги и пре свега репрезентацији Србије у последње две године учинили су га више него препознатљивим у Минеаполису, који га чека већ пет година.

НБА стручњаци су га давно описали као “плејмејкера заробљеног у телу крилног центра”, што савршено одговара младом тиму Вулвса који ће од њега очекивати да повуче са више страна, док не стасају главне наде тима. То је објаснио и сада нажалост покојни тренер Вулвса Флип Сандерс.

”Не могу га означити као ”тројку” или ”четворку”. Он је кошаркаш, он је играч. Он је једноставно другачији од осталих које имамо. Добро барата лоптом, може да погађа тројке, добро се креће по терену, игра пик-ен-рол, скаче...”, рекао је Сандерс.

Американци воле поређења, па Бјелицу виде као нову верзију Хида Турколуа, а кога красе сјајна одбрана, интелигенција, савршена техника, поуздан шут. Међутим, Бели је уз то много активнији у одбрани и универзалнији у нападу од Турчина.

Оно што би могло да буде проблем за Бјелицу је што физички не делује као неко ко може да парира полетним афро-американцима, а и Вулвси имају довољно ”физикалаца” да му умање минутажу. Ендру Вигинс и Шабаз Мухамед ће добити доста простора на месту ниског крила, Кевин Гарнет ће предводити позицију крилног центра уз Ентонија Бенета и Адрејана Пејна, док би у рекету требало да доминирају Никола Пековић, Карл-Ентони Таунс и Ђорђи ДиЈенг.

Међутим, још једно поређење може да иде у прилог Бјелици, још један Европљанин сличних карактеристика успео је да се избори за место поред звезда НБА лиге, Никола Миротић. Сличне грађе, величине, стила игре и окружења у тиму, Миротић је изборио одличну минутажу у Булсима већ у руки сезони.

Шпанац црногорског порекла није савршено поређење, а Бјелица је у директном дуелу на Евробаскету показао да је у овом тренутку бољи ривал, али је показатељ да таленат има шансу да превлада снагу у НБА. Бјелица уз то доноси Вулвсима искуство и хладнокрвност у важним тренуцима које не да недостају само рукијима, већ и играчима који су ту две-три године. Није претерано рећи да би његово присуство могло да донесе Минесоти оно на шта се чека већ годинама – победе.

Сам креира своје шутеве, а истовремено има савршен преглед игре и лагано проналази саиграчима простор за поентирање. Уз то, у одбрани га је скоро немогуће заобићи, а у скоку је скоро па ненадмашан. Како ће то прилагодити НБА? Неће моћи тако лако да доминира над ривалима попут Пау Гасола и Дирка Новицког, али уз помоћ Рикија Рубија и Таунса могао би да омогући Вулвсима невероватну универзалност напада.

Не би требало да му проблем буду ни конкуренти на позицији. Локална легенда КГ јесте паклен играч, али године и повреде ће свакако да му ограниче минутажу, а током предсезоне се већ истакао као главни ментор нашем репрезентативцу. С друге стране, некадашњи први пик Бенет и Пејн се дуго муче да се развију на очекивани ниво, што би бржем и бољем шутеру од њих Бјелици требала да буде ”карта” за добру минутажу.

Наравно, локални стручњаци од њега много мање очекују у одбрани, али су свесни да је способан да једнако добро брани и пик-ен-рол и шут са дистанце. Нема баш адуте за хитрије, ниже бекове, али врло је тешко ”отарасити” га се на путу ка обручу, због одличне покретљивости и распона руку.

Можда су Вигинс и Таунс играчи о којима ће се више причати у Минесоти и НБА, али не треба изоставити Бјелицу када је у питању “Икс-фактор“ у потенцијалном успеху Вулвса.

Бјелица је пре свега ментално спреман за НБА, прошао је сито и решето док није достигао, како он каже "врх планетарне кошарке", није оптерећен доказивањем, новцем и славом, а све то прае велики таленат, те огроман труд и неисцрпна страст.

Физички, а пре свега технички, неће много заостајати за ривалима, дриблинг има, шут има, скок има, дуге руке има. Кључан ће наравно бити период прилагођавања новој култури, те унапређење концидије како би могао да издржи физички захтевну сезону. Али сумње нема, Бјелица је још један играч који ће опет терати Србије да остају будни до касно у ноћ како би гледали НБА.