Већина сиромашних у БиХ су запослени људи

Све до недавно, термин сиромаштво примјењивао се у значењу недовољности прихода за набавку минималне корпе роба и услуга. Данас се узима да је сиромаштво стање када недостају основне могућности за достојанствен живот.

Босна и Херцеговина 27.10.2015 | 07:56

У БиХ већина становништва је сиромашна, само што је код нас важи мишљење да је сиромашан онај који нема шта да једе и нема кров над главом. Но, према категоријама УНДП-а, Свјетске банке и других организација и институција, сиромаштво има више димензија. Према њима, сиромашани су и они људи који немају приступ образовању, здравству, друштвеном, културном и грађанском животу и свему ономе што се сматра стандардом у тој држави. И немогућност финансирања талентоване особе како би иста свој таленат унаприједила и направила каријеру у будућности, сматра се видом сиромаштва.

Категорије сиромаштва

Према дефиницији УН-а, сиромашнима се сматрају особе које су одрекнуте начина живота, комфора и достојанства, који се сматрају нормалним у друштву у којем живе. Сиромаштво се мјери стално промјенљивим нормама одређеног друштва и његових ужих средина. По тим критеријима, сиромаштво се дијели на биједу или апсолутно сиромаштво, релативно сиромаштво, пауперизам и ново сиромаштво.

Под апсолутним сиромаштвом подразумијева се немогућност задовољења (ни) основних био-репродуктивних људских потреба (храна, вода, обућа и одјећа), то су људи који живе "на рубу живота". Немају приступ здравству ни образовању, немају дом, нити прилику да воде рачуна о хигијени. Ти људи се стално боре за преживљавање. Апсолутна линија сиромаштва се према Свјетској здравственој организацији одређује по броју калорија које се уносе дневно у организам. Дакле, уколико особа унесе мање од 2.240 калорија дневно, спада у ову категорију.

Према подацима документа "Напредак у реализацији Миленијумских развојних циљева у БиХ" из 2012. године, 15 одсто становништва живи испод апсолутне линије сиромаштва што значи да живе са мање од 235 КМ мјесечно. У релативном сиромаштву живи 17,9 одсто грађана БиХ, односно са мање од 416 КМ мјесечно. То значи да је свако шесто домаћинство у БиХ сиромашно.

Процјене Агенције за статистику БиХ, које су засноване на Анкети о потрошњи домаћинстава која је проведена за 2011. годину, јесте да је сиромаштво израженије у Републици Српској гдје је готово сваки пети становник сиромашан. Најнижи ниво сиромаштва установљен је у Дистрикту Брчко гдје скоро сваки седми становник живи у релативном сиромаштву. Према методологији Свјетске банке (WБ), 15% становништва живи испод апсолутне линије сиромаштва, што представља повећање сиромаштва у односу на 2007. годину.

Категорија релативног сиромаштва подразумијева када је особама животни стандард знатно испод стандарда осталих у њиховој држави и сиромаштво се повећава како расту просјечни трошкови.

Према Мицхаелу Харингтону "ситуације у којој неки појединци или породице немају ни минимум услова за заштиту здравља, за становање, исхрану и школовање" су индикатори релативног сиромаштва. Такођер, ситуације у којима појединци, породице и друштвене групе због недостатка средстава не могу да осигурају исхрану и друге услове живота нити да учествују у активностима које су уобичајене или прихваћене од стране друштва коме припадају, карактеристике су релативног сиромаштва.

Пауперизам је термин којим се означава званично признато сиромаштво, а одређивање овог појма овиси од од карактера политичког, друштвеног и економског система. Односи се на људе који се издржавају од помоћи државе или приватних добротвора. У ову категорију спадају и инавлидне особе које, због физичких препрека, нису у могућности да раде и неко их издржава.

У категорију Ново сиромаштво спадају особе и породице чији услови живота су у квалитативном смислу испод животног стандарда друштва у коме живе. Индикатори за ову категорију су недоступност услуга од којих зависи квалитет живота и стандарда, лоши услови друштвене промоције и заузимање одређених друштвених положаја, те ризик осиромашења и погоршања друштвеног статуса. Велики број особа у цијелом свијету ушао је у ову категорију након што је завладала свјетска економска криза.

Већину сиромашних у БиХ чине запослени људи

"Препознатљиво је да се сиромаштво манифестира на разне начине, међу којима су недостатак прихода и средстава достатних да се осигура одржива егзистенција, глад и неухрањеност, слабо здравље, ограничена или никаква доступност образовању и осталим темељним услугама, повећана смртност, укључујући смртност од болести, бескућништво и неадекватни стамбени услови, несигурно окружење, друштвена дискриминација и изолација. Неучествовање у одлучивању и у грађанском, друштвеном и културном животу заједнице такође су битне карактеристике негације људских права. Мултидимензионалност сиромаштва као појаве омогућава нам да о њему размишљамо као о стању које карактеризирају трајна или хронична ускраћеност ресурса, способности, могућности избора, сигурности и моћи који су потребни за адекватан животни стандард и остварење других грађанских, економских, политичких, културних и социјалних права", наводи се у документу. Свјетске банке "Преглед сиромаштва у БиХ".

Сиромаштво није превасходно проблем незапослених, расељених, инвалида или породица погинулих у рату. Ове групе заједно чине мање од половине сиромашних.

"Већину сиромашних у БиХ чине запослени који живе у породицама с дјецом, што се може објаснити ниским примањима, тако да једна плата није довољна да домаћинство задржи изнад нивоа сиромаштва. У БиХ има око 260.000 корисника програма социјалне заштите, односно по седам одсто становника из сваког ентитета. Још 125.000 корисника регистровано је за програме дјечије заштите (2% становника у ФБиХ и 6% у Републици Српској). Категорије корисника социјалне заштите (у оба ентитета) су: дјеца без родитеља, одгојно занемарена и запуштена дјеца, дјеца чији развој ометају породичне прилике, инвалиди и особе са тешкоћама у психичком и физичком развитку, особе неспособне за рад и без материјалног осигурања, старе особе без породичног старања, особе са друштвено негативним понашањем, те особе и породице у стању социјалне потребе усљед посебних околности", наводи се у документу Свјетске банке.

Категоризација сиромаштва не постоји у законима БиХ, као ни термин сиромашан, већ се замјењује термином "особа у стању социјалне потребе".

Особе у стању социјалне потребе у закону

Законом о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и заштите породице са дјецом Федерације БиХ, у члану 11. став 2. прописано је да се стањем социјалне потребе, сматра трајно или привремено стање у којем се налази грађанин или породица, проузроковано ратним догађајем, елементарним несрећама, опћом економском кризом, психофизичким стањем појединаца или других разлога који се не могу отклонити без помоћи другог лица.

У члану 12. овог Закона дефинисане су категорије корисника у стању социјалне потребе и то: дјеца без родитељског старања, одгојно занемарена дјеца, одгојно запуштена дјеца, дјеца чији је развој ометен породичним приликама, лица са инвалидитетом и лица ометена у физичком или психичком развоју, материјално неосигурана и за рад неспособна лица, стара лица без породичног старања, лица са друштвено негативним понашањем, лица и породице у стању социјалне потребе, којима је усљед посебних околности потребан одговарајући облик социјане заштите.

"Прописима кантона круг корисника у стању социјалне потребе може се проширити као и права која корисници могу остварити. Права која корисници у стању социјалне потребе могу остварити у складу са Законом о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и заштите породице са дјецом Федерације БиХ су: новчана и друга материјална помоћ, оспособљавање за живот и рад, смјештај у другу породицу, смјештај у установе социјалне заштите, услуге социјалног и другог стручног рада, кућна њега и помоћ у кући. Прописима кантона утврђују се износи новчаних и других материјалних давања, увјети, начин и поступак за стицање тих права и њихово кориштење. Прописима кантона се могу утврдити и друга права у складу са програмима развоја социјалне заиштите и могућностима кантона", речено је за Клиx.ба у ЈУ Кантонални центар за социјални рад.

(Клиx.ба)