Радомир Лукић: Чувати Дејтонски споразум

Дејтонски мировни споразум треба гледати позитивно и чувати га, јер је то за градане најповољније рјешење, а свако друго уређење довело би до нових политичких и вјерских подјела, поручено је на науцном скупу "Двадесет година Дејтонског мировног споразума" који се данас одржава у Палама.

Босна и Херцеговина 24.10.2015 | 16:00

Иако смо његово доношење сматрали као неуспјех, данас, послије 20 година показало се да је Дејтонски споразум за нас најповољније рјешење, сматра декан Правног факултета у Палама Радомир Лукић. 

То је рјешење које це бити трајније него што мисле они који га критикују, због тога што је БиХ још увијек подијељено друштво, каже Лукиц и додаје да Дејтонски споразум није препрека БиХ на путу ка Европској унији.

"БиХ мора да буде ослобођена свих лоших намјера и свих исхитрених потеза. Дејтонски споразум треба гледати позитивно и цувати га".

Ово је релативно трајно уредење које БиХ омогућава да функционише као једна држава. Свако друго би довело до враћања на статус прије Дејтона, а то никоме од озбиљних људи и политичара не треба", поруцио је Лукић.

Лукић каже да је сваки експеримент ка унитаризацији немогућ јер "ми нисмо исти људи, разликујемо се у историјском смислу, постоје историјски формиране три нације, од којих свака гледа на другу као могућег поробљивача, и то се једино у равноправности може очувати".

Правници сматрају и да у БиХ није проблем у тексту Устава, који је анекс Дејтонског споразума, него у томе да ли се он примјењује или не.

"Нажалост, од поцетка постоје они који би да мијењају, а не да примјењују Устав. То није нормално, јер у свакој нормалној земљи постоји обавеза свих да поштују устав земље и примјењују га, а уколико постоји концензус, онда да приступе његовој измјени", сматра професор Правног факултета Универзитета у Бањалуци Жељко Мирјанић.

У уређењу БиХ постоји један аутократски елемент који представља високи представник, чија је улога временом показала да, како кажу правници, само силом могу да промијене ствари у БиХ.

"Доста често су они чинили веома много зла, нароцито у погледу одлучивања о слободама, правима човјека и грађанина, преузимајући функцију судова који у свим демократским друштвима припада само, једино и увијек судовима", сматра професор Лукић.

На научном скупу у Палама констатовано је и да је промјена Устава веома компликовано политичко и правно питање, за шта је у БиХ потребан концензус и обезбијеђивање двије трећине у оба дома Парламентарне скупштине БиХ.

Погледајте прилог из Дневника 1 БН ТВ

БН ТВ