Закулисне политичке игре БХ владара

Док су политичарима, свима одреда, у јавним иступима пуна уста приче о реформама које само што нису стигле, у њиховим међусобним разговорима, након што провјере ко је све за столом и јесу ли врата добро затворена, највише се прича о персоналним рјешењима за ову или ону функцију.

Босна и Херцеговина 14.10.2015 | 18:11

Тек ријетки се усуде јавно изаћи с оним о чему се шапуће и тајно прича. Управо то је учинио Жељко Комшић, предсједник ДФ и посланик у Парламенту БиХ – открио је да се већ испуњава кадровска укрштеница за будуће опште изборе, конкретно за Предсједништво БиХ.

Главни мотор

Комшић није ништа погријешио ако је судити по ономе што се већ десетак дана прича у озбиљним политичким круговима. Према њима, шефови СДА и СББ-а Бакир Изетбеговић и Фахрудин Радончић у својим разговорима у четири ока нису заобишли следеће изборе за чланове Предсједништва БиХ.

Изетбеговић који је у директној трци 2010. и 2014. године побиједио Радончића, не може се кандидовати, али може Радончић по трећи пут.

Наводно, његову кандидатуру подржали би Изетбеговић и СДА, а у склопу договора о коалицији са СББ-ом. Њих двојица су закопали ратне сјекире којима су махали и договорили коалицију СДА – СББ, јавно су то и саопштили и остало је да је потпишу својим потписима како би постала службена.

Како ће та коалиција функционисати, потпуно је непознато осим да би јој главни мотор могао бити управо интерни договор шефова СДА и СББ-а, укључујући и њихове личне интересе. Истина, у неким политичким круговима па чак и у самом СДА-у посљедњих дана може се чути да би до одрона на путу могло доћи и прије него што коалиција уопште заживи с обзиром на низак ниво међусобног повјерења између Изетбеговића и Радончића.

Неоспорно је да се њих двојица одлично, до у детаље познају и чињеница је да у себи још држе све што један о другом знају. Како год, ако крену заједно, извјесно је да ће Радончић уз велику помоћ Изетбеговића имати добру прилику да побиједи на сљедећим изборима за члана Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа. СДА свакако свог кандидата за ту функцију, могуће да то буде Денис Звиздић, али то не мора ништа значити.

Не треба заборавити да је својевремено на изборима за члана Предсједништва БиХ Харис Силајџић побиједио Сулејмана Тихића, предсједника СДА углавном захваљујући гласовима чланова СДА.

Не би било велико изненађење да кандидат за бошњачког члана Предсједништва БиХ буде и Златко Лагумџија који се повукао с политичке сцене, али је остао утицајан у СДП-у, али и СДА-у с обзиром на јаке везе с Изетбеговићем, чак се прича да се шеф СДА о свим важнијим питањима с њим консултује.

Лагумџија, без обзира на крупне грешке које је направио након избора 2010. године које су довеле и до пада СДП-а, важи за политичара који се може носити у борби за државу, с проблемима и политичким противницима, ипак неоправдано је постављен као главна мета за одстрјел па у њега жестоко гађају чак и појединци из СДП-а који су искључиво захваљујући њему добили функције, а тиме моћ и разноразне личне привилегије – од финансијских до свих других.

Додик у игри

Сасвим је извјесно је да ће на следећим изборима кандидат ХДЗ-а за хрватског члана Предсједништва БиХ бити Драган Човић и евентуалном побједом добити и други мандат на тој функцији. Међутим, Жељко Комшић јавно је најавио могућност да се кандидује што би свакако трку учинило неизвјесном, а Човићу „загорчало и живот учинило неизвјесним“.

Комбинације се увелико праве и у Републици Српској. Наши извори из Бањалуке кажу да би на наредним изборима за члана Предсједништва БиХ из реда српског народа СДС могао кандидовати свог предсједника Младена Босића. Из истих извора дошла је и информација која се, али само на први поглед чини нестварном – кандидат СНСД-а могао би бити нико други него Милорад Додик наравно под условом да се не оствари одлука, односно декларација те странке по којој ће, ако се Републици Српској не врате надлежности, 2018. године бити расписан референдум о независности Републике Српске.

Додик се не може поновно кандидовати за предсједника Републике Српске јер „испуцава“ други мандат.

Наравно, у међувремену се могу, ако треба и „на мишиће“ промијенити законске и уставне одредбе како би се њему и његовим жељама удовољило утолико више што он нема намјеру да се склони с политичке сцене.

Функцију члана Предсједништва БиХ, кажу наши бањолучки извори, он би прихватио јер би му осигурала да и даље влада Републиком Српском, али и да „управља државом и прекраја је по особној мјери“.

Оно што је у овом тренутку највећа непознаница је када ће се одржати општи избори. Требали би бити за три године, али постоје иницијативе и приједлози да се промијени Изборни закон БиХ и да се одрже у октобру идуће године, заједно с редовним локалним изборима чиме би се прекинула досадашња пракса да је у БиХ свака друга година изборна.

Према законским пописима, избори се морају расписати шест мјесеци прије датума одржавања, а то значи да би Парламент БиХ морао промијенити Изборни закон најкасније до априла идуће године. Из неких политичких странка, већ стижу поруке да ће расправе о томе бити жестоке, али се детаљи и намјере још не саопштавају.

Дураковић умјесто Јерлагића?

Јуче је сарајевском „политичком чаршијом“ почела кружити прича да би на челу Странке за БиХ могло доћи до промјене – умјесто Амера Јерлагића предсједник ће бити академик Есад Дураковић. Наводно, иза тога стоји Харис Силајџић који је у тој странци и даље најутицајнији, а који није задовољан коалицијама које се најављују, посебно оном СДА- СББ – Странка за БиХ – А-СДА. Академик Есад Дураковић има моћан ауторитет и рејтинг не само у научним и политичким круговима, него и у укупној јавности, а његови јавни наступи прате се с пуном пажњом. Према тим јучерашњим причама, Дураковић би на следећим општим изборима био кандидат Странке за БиХ за члана Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа.

Извор: Дневни лист