Зашто не треба да гледате ТВ у мраку?

Чак деведесет одсто информација о свету који нас окружује примамо чулом вида. Наше очи су чудо еволуције, али не раде увек савршено.

Здравље 12.10.2015 | 10:00

Квалитетне наочаре су позамашна инвестиција. Стакла, оквири, диоптрије, цилиндри...Свака од тих ставки додатно повећава трошак, па је зато већина људи спремна да посегне за приступачнијим решењем, односно наочарама из супермаркета, са пијаце или кинеских продавница.

Наочарее бирају старом “одокативном методом”, али то што нам се чини да уз помоћ њих добро видимо, не значи и да нам оне заиста одговарају.

Очима можда гледамо, али видимо мозгом. Тачније делом чији се развој завршава око седме године живота.

“Ону слику света коју је дете примило до седме године живота оно носи даље са собом у живот и ту слику света, била она мутна или сасвим јасна тумачи као једину исправну. То значи да ако дете има рефрактивну грешку дакле такозвану диопртију у свом раном детињству и ако се то не дијагностикује на време и не започне са ношењем наочара у раном детињству, касније том детету наочаре више не могу помоћи”, објашњава доцент Мирјана Бјелош.

Због тога родитељи по правилу не могу ни да примете да с видом њиховог детета нешто није у реду.

Осим тога, данас већину времена проводимо у затвореном, под вештачком светлошћу, за екранима рачунара, пред телевизорима, односно у условима за које наш вид једноставно није створен.

“Осим напора који око осећа приликом гледања блиских објеката, проблем су и вештачка светла и клима”, објашњава др. мед. Тања Томљановић, специљалиста офталмологије.

Око се у таквим условима посебно напреже иако тога углавном нисмо свесни. Разлог лежи у тромости ока односно немогућности ока да види брзе промене попут треперења светлости или освежавања слике.

Због свега што ми не видимо, али око региструје, долази до замора ока, мутног вида, сувоће, пецкања.

“Оштрина слике коју ми произведемо на нашем монитору, не постоји нигде у природи, објашњава дипл. инг, Златко Бановић.

Слика на савременим телевизорима и мониторима је према његовим речима “пресавршена и пуна контраста”, а то умара очи.

“Када рецимо гледамо телевизор код куће и угасимо сва светла и онда уживамо у дивној слици и сценама у којима постоје велике разлике у нивоу осветљења. Значи, након неке тамне сцене дође до експлозије и јаког осветљења, што је у том тренутку шок за око”, додаје Бановић.

Б 92