Zašto ne treba da gledate TV u mraku?

Čak devedeset odsto informacija o svetu koji nas okružuje primamo čulom vida. Naše oči su čudo evolucije, ali ne rade uvek savršeno.

Zdravlje 12.10.2015 | 10:00

Kvalitetne naočare su pozamašna investicija. Stakla, okviri, dioptrije, cilindri...Svaka od tih stavki dodatno povećava trošak, pa je zato većina ljudi spremna da posegne za pristupačnijim rešenjem, odnosno naočarama iz supermarketa, sa pijace ili kineskih prodavnica.

Naočaree biraju starom “odokativnom metodom”, ali to što nam se čini da uz pomoć njih dobro vidimo, ne znači i da nam one zaista odgovaraju.

Očima možda gledamo, ali vidimo mozgom. Tačnije delom čiji se razvoj završava oko sedme godine života.

“Onu sliku sveta koju je dete primilo do sedme godine života ono nosi dalje sa sobom u život i tu sliku sveta, bila ona mutna ili sasvim jasna tumači kao jedinu ispravnu. To znači da ako dete ima refraktivnu grešku dakle takozvanu dioprtiju u svom ranom detinjstvu i ako se to ne dijagnostikuje na vreme i ne započne sa nošenjem naočara u ranom detinjstvu, kasnije tom detetu naočare više ne mogu pomoći”, objašnjava docent Mirjana Bjeloš.

Zbog toga roditelji po pravilu ne mogu ni da primete da s vidom njihovog deteta nešto nije u redu.

Osim toga, danas većinu vremena provodimo u zatvorenom, pod veštačkom svetlošću, za ekranima računara, pred televizorima, odnosno u uslovima za koje naš vid jednostavno nije stvoren.

“Osim napora koji oko oseća prilikom gledanja bliskih objekata, problem su i veštačka svetla i klima”, objašnjava dr. med. Tanja Tomljanović, speciljalista oftalmologije.

Oko se u takvim uslovima posebno napreže iako toga uglavnom nismo svesni. Razlog leži u tromosti oka odnosno nemogućnosti oka da vidi brze promene poput treperenja svetlosti ili osvežavanja slike.

Zbog svega što mi ne vidimo, ali oko registruje, dolazi do zamora oka, mutnog vida, suvoće, peckanja.

“Oštrina slike koju mi proizvedemo na našem monitoru, ne postoji nigde u prirodi, objašnjava dipl. ing, Zlatko Banović.

Slika na savremenim televizorima i monitorima je prema njegovim rečima “presavršena i puna kontrasta”, a to umara oči.

“Kada recimo gledamo televizor kod kuće i ugasimo sva svetla i onda uživamo u divnoj slici i scenama u kojima postoje velike razlike u nivou osvetljenja. Znači, nakon neke tamne scene dođe do eksplozije i jakog osvetljenja, što je u tom trenutku šok za oko”, dodaje Banović.

B 92