Мјесто са најбољом храном на свијету

Сан Себастијан, мали баскијски град у Шпанији, прави је рај за гурмане.

Путовања 23.09.2015 | 11:01

Градић Сан Себастијан може се похвалити највећим бројем Мишелин звездица по глави становника на свету.

За оне који нису упознати са овим системом награђивања, “Мишелинов водич” сматра се једним од најзначајнијих и најбољих водича ресторана и врхунских кувара у свету.

Ресторани су рангирани према звездицама које додељују инспектори који у тајности посећују угоститељске објекте. Они приликом дегустације јела оцењују његов квалитет, вештину припреме хране, степен креативности и оригиналности, цену јела, као и доследност посетилаца.

Ресторан може да освоји једну до три звездице. Три звездице додељују се ресторанима са најизврснијом кухињом на свету, до којих вреди допутовати само због оброка, а њихов укупан број износи тек нешто више од 100.

У Сан Себастијану такође се налазе два ресторана са листе 20 најбољих на свету – Арзак и Мугариц.

Али, то није све. Оно због чега је Сан Себастијан толико привлачан туристима је изврстан свакодневни избор хране – у граду се налази обиље пинчо барова који нуде све од традиционалних грицкалица до малих порција софистицираних јела. То не чуди, с обзиром на то да храна представља централни део баскијске културе - чак и када је пре 15 година отворен Мекдоналдс, на његовом улазу налазила се патисерија.

Сви који одлуче да посете овај предивни град због уживања у храни, свакако би требало да посете Ла Бречу, једну од најпознатијих пијаца у Сан Себастијану. Тамо могу наћи обиље разноврсног воћа и поврћа, од парадајза из оближње Гетарије који због сланог земљишта има нарочито интензиван укус, преко пасуља из Толосе који је трипут скупљи од обичног пасуља и који током кувања из црне прелази у боју бургундца, до лагрима грашка (“суза”) чија цена достиже пар стотина евра по килограму. Али цене нису фиксне. У току дана расту и опадају, а некада буду изненађење чак и за локално становништво.

На пијацама можете наћи и чоризо – изврсне свињске кобасице, изнутрице (укључујући овчију главу и свињске уши), разне врсте шунки, чаколи – локално бело вино јаке киселости са малим процентом алкохола, као и изузетно свеже плодове мора.

Када коначно седнете за сто и препустите се заводљивим мирисима и укусима, не заборавите да, у стилу правог Баскијца, попричате са сапутницима. Јер, веза између становништва и хране не огледа се само у одласку у ресторане, истичу туристички водичи Сан Себастијана. “Конзумирање хране је за нас један од облика дружења”, кажу.

Многи ће рећи да оброк није потпун ако није крунисан слатким задовољством. Сан Себастијан од осталих градова не заостаје ни по том питању - љубитељи слаткиша обавезно би требало да пробају панчинету, баскијски десерт са лиснатим тестом и кремом од ваниле, посут листићима бадема.