Како завршавају дјеца бруталних диктатора

Већина људи прође фазу кад им родитељи из овог или оног разлога нису најдраже особе на свету (обично у пубертету), али неки имају пуно право да се стиде својих предака.

Свијет 23.09.2015 | 07:59

Крајем 1960-их година породица која је управљала Хаитијем - Дувалије, била је расцепана породичним размирицама. Франсоа “Папа Доц” Дивалије, глава породице и зликовац који је руководио земљом, ухватио је 19 пријатеља од једног од својих зетова.

Затим је наредио својем зету, Максу Доминику, који је био ожењен његовом ћерком Мари-Дениз да се придружи њему и деветнаесторици пријатеља на дугој вожњи. Мари-Дениз је била уверена да отац планира да убиије њеног супруга, па их је пратила у свом ауту и заклела се да ће, ако јој убију мужа, "разнети осмех с лица свог оца митраљезом ког је сакрила испод седишта".

Супруг је преживео, иако је био присиљен да учествује у убиству пријатеља, а породични односи су отад били 'напети'.

Нова књига Џеја Нордлингера 'Цхилдрен оф Монстерс', истражује животе деце 20 бруталних диктатора, откривајући да су неки пратили кораке својих очева, док су други били разапети између нормалних живота и невероватних привилегија.

Млади демон Румуније

Николае Чаушеску владао је Румунијом од 1965. до 1989. године. Његов син Валентин био је угледни физичар, а ћерка Зоја математичарка. Иако нису живели потпуно 'досадним', невиним животима (обоје су ухапшени због корупције, а Зоја је прозвана нимфоманком, а и наводно је 'пила као смук'), ипак су се држали подаље од очевог насиља.

Али то се не би могло рећи и за Чаушескуовог најмлађег сина - Никуа. "Од тинејџерских дана Нику је неконтролисано пио и силовао. Силовао је како му се прохтело, а његова воља је била дивља и незаустављива. Имао је дозволу за све што је желео. Он је био врста особе која је могла пројурити кроз црвено, успут убијати људе и проћи некажњено. Он је био толико зао да данас делује као из стрипа", написао је Нордлингер.

Нику се брзо пробијао кроз очеве редове. Представљао је Румунију на сусретима са Северном Корејом и Кином и проглашен је, необјашњиво, председником УН-ове међународне године младих 1985.

Кад су Николае Чаушеску и његова супруга убијени 1989. године, Зоја и Валентин су ухапшени и пуштени на слободу након 10 месеци. Нику, који је дотад проводио године силујући по Румунији, осуђен је на 20 година затвора. Додуше, одслужио је само три, након чега је умро од цирозе јетре у 45 години.

Безосећајни отац који је остављао децу

Мао Це-тунг владао је Кином од 1945. до 1976. године. Службено је имао 10 деце, од којих је неколицина умрла у детињству, а његов лични лекар је годинама касније написао да никад није показао икакве емоције због тог губитка.

Мао је имао три сина с другом супругом, Јанг Каихиу, која је убијена на улици с 29 година, јер га се није одрекла. Дечаци су након тога пребачени у Шангај, гдје су живели с комунистичким подземљем на улици. Најмлађи је умро од дизентерије са свега четири године, а други су продавали новине како би преживели.

Завршили су у Совјетском Савезу, гдје их је Стаљин користио као средство за уцењивање њиховог оца 10 година. Најстарији, Ањинг, ујединио се поновно с оцем кад је имао 23 године. Мао га је послао у радни логор како би од њега учинио бољег пролетера.

Будући да је често био у покрету, због непријатеља и ратова, Мао ни с трећом супругом - Хе Зизхен - није остварио складан брак, него је и њу натерао да рађа децу коју је затим морала напуштати. Од 1929. до 1935. године, родила је четири пута. Једно дете је преминуло, док су остала остављена. Временом је Мао једноставно нашао још једну жену а да се није уопште потрудио то спомене својој супрузи.

Мао је имао две кћери, Ли На и Ли Мин, које су биле живи доказ колико су различита могла бити диктаторова деца.

Ли На је била права 'очева кћи', која се решавала свакога ко није био довољно послушан. Током Културне револуције, Нордлингер бележи да је пријатељ Ли Не завршио у логору у којем је подвргнут мучењу само зато што су имали неке мање несугласице. Ли На је пак завршила у 'институцији за менталну корекцију', у коју је послао отац како би је подвргнуо 'пољопривредном раду у комбинацији с идеолошким подучавањем'.

Ли Мин, с друге стране, покушавала је да живи нормалним животом, колико је то било могуће с обзиром на дате околности. Била је скромнија и нежнија, те се тихо удала и имала двоје деце. Она је безуспешно покушавала да развије однос с оцем. На крају је доживела нервни слом и пала је у депресију с којом се после годинама мучила.

Брижни тата који би скоро све учинио за своју принцезу

Бенито Мусолини је био на челу Италије од 1922. до 1943. године. Службено је имао петоро деце, а толико је обожавао своју најстарију кћи, Еду, да кад се она удала за Галеаца Ћана, Мусолини их је пратио у свом ауту на путу на медени месец. У једном трену је Еда зауставила ауто и захтевала од оца да се врати назад. Наравно да је он послушао, али имао је притом очи пуне суза.

Пред крај рата, Ћано, који је у то време био познати фашиста, придружио се онима који су одлучили да Мусолинија свргну с власти. После, кад је Хитлер одлучио да га врати на власт, мушкарци који су гласали против њега, укључујући и Ћана, осуђени су на смрт.

Еда се свим силама борила за супруга и преклињала је оца да му опрости, но Мусолини није желео да се меша у тај случај, па му је кћи постала удовица 11. јануара 1944. године. То је прекинуло везу оца и кћери, те му је Еда написала: "Ти ми више ниси отац. Одричем се имена Мусолини".

Италијански владар наводно је то поднео врло тешко, па многи сматрају да се никад није опоравио од тога.

С друге стране, Мусолинијев син Романо постао је џез пијаниста који се оженио сестром Софије Лорен, и ишао је на турнеје по свету са својом групом, која је наступала с извођачима попут Еле Фицџералд, Дјука Елингтона и Дизија Гилеспија.

Извор: еxпресс.хр