Човјек који је спријечио Трећи свјетски рат

Станислав Петров, на Западу познат као "човек који је спасао свет", 26. септембра 1983. године је донео одлуку захваљујући којој, како многи тврде, није дошло до нуклеарног рата.

Свијет 22.09.2015 | 09:18

Тог дана, мало иза поноћи, огласио се аларм који је упозорио на то да су САД активирале интерконтиненталне балистичке пројектиле, а на тада 44-годишњем пуковнику било је да одлучи, и то брзо, да ли је напад на Совјетски Савез прави или не.

- Схватио сам да морам да донесем неку одлуку, а истина је да сам био 50-50 одсто сигуран да ли је, тј. није, реч о нападу - присећа се данас Петров.

Упркос забрињавајућим подацима совјетских сателита који су се налазили изнад САД-а, Петров је узео у обзир могућност да је реч о лажној узбуни, пише Неw Yорк Пост.

Да је којим случајем закључио да је реч о правом нападу, совјети би одговорили атомским нападом на САД.

Колико је ситуација била компликована говори чињеница да се у то време Совјетски Савез искрено плашио изненадног америчког напада, будући да је била реч о изузетно напетом периоду Хладног рата.

Штавише, свега месец дана раније Совјети су срушили путнички авион који је из САД-а летео за Јужну Кореју, јер су веровали да је реч о шпијунској акцији. САД су се, међутим, након низа провокативних војних маневара, припремале за велику НАТО вежбу, названу "Моћни стрелац" (Абле Арцхер), која је уствари била симултана припрема за нуклеарни напад.

Да ли ћу ја бити тај који ће покренути Трећи светски рат...

У својој домовини, Петрова историјска улога није му донела славу, јер и даље живи у истом станчићу у којем је провео већину живота, и с добродошлицом дочекује све госте.

Те кобне, а иначе до тада потпуно тихе, ноћи у којој је радио у тајном контролном центру Серпуков-15, огласио се аларм, сећа се 76-годишњи мушкарац. Сви су били у шоку, јер, иако су се тамо налазили управо због сличних ситуација, на тако нешто нису могли да се припреме. Петров је тада устао и схватио да сви збуњено гледају у њега.

- Моја екипа је била на ивици панике и тад ми је синуло да ће, ако сви будемо у паници, све бити готово. Нисам имао времена да размишљам о томе да ли ћу ја бити тај који ће покренути Трећи светски рат, већ сам морао да одлучим колико је истинита информација коју ми је управо показао компјутер - присећа се Петров.

Петров још увек није одлучио шта да уради, када се за неколико минута огласила још једна сирена, која је запослене у центур обавестила да је лансирана и друга ракета. Убрзо затим центром су се разлегли звуци још неколико сирена, и могао се стећи утисак да је минимум пет атомских бомби полетело с америчког тла.

Куд пукло да пукло...

Иако уопште није био сигуран у то што говори, Станислав је своје надређене обавестио да је реч о лажној узбуни. Своју одлуку базирао је на чињеници да совјетски радари, који су се налазили на замљи и поузданији су били од сателита из тог времена, нису потврдили лансирање.

Касније је откривено да је лажни аларм покренуо квар на сателиту, који је погрешно интерпретирао одсјај сунчеве светлости на високим облацима - као ракете.

Петрову никад није одато признање за његову одлуку, највероватније због тога што би Руси на тај начин открили колико брзо њихови сателити могу да упозоре на опасност.

Стари совјетски војник данас живи у Фрјазину у Русији и познат је као "човек који је спасао свет".

По њему је недавно дански режисер Питер Ентони снимио и филм који ових дана почиње да се приказује по биоскопима у САД.

Извор: Неw Yорк Пост