Čovjek koji je spriječio Treći svjetski rat

Stanislav Petrov, na Zapadu poznat kao "čovek koji je spasao svet", 26. septembra 1983. godine je doneo odluku zahvaljujući kojoj, kako mnogi tvrde, nije došlo do nuklearnog rata.

Svijet 22.09.2015 | 09:18

Tog dana, malo iza ponoći, oglasio se alarm koji je upozorio na to da su SAD aktivirale interkontinentalne balističke projektile, a na tada 44-godišnjem pukovniku bilo je da odluči, i to brzo, da li je napad na Sovjetski Savez pravi ili ne.

- Shvatio sam da moram da donesem neku odluku, a istina je da sam bio 50-50 odsto siguran da li je, tj. nije, reč o napadu - priseća se danas Petrov.

Uprkos zabrinjavajućim podacima sovjetskih satelita koji su se nalazili iznad SAD-a, Petrov je uzeo u obzir mogućnost da je reč o lažnoj uzbuni, piše New York Post.

Da je kojim slučajem zaključio da je reč o pravom napadu, sovjeti bi odgovorili atomskim napadom na SAD.

Koliko je situacija bila komplikovana govori činjenica da se u to vreme Sovjetski Savez iskreno plašio iznenadnog američkog napada, budući da je bila reč o izuzetno napetom periodu Hladnog rata.

Štaviše, svega mesec dana ranije Sovjeti su srušili putnički avion koji je iz SAD-a leteo za Južnu Koreju, jer su verovali da je reč o špijunskoj akciji. SAD su se, međutim, nakon niza provokativnih vojnih manevara, pripremale za veliku NATO vežbu, nazvanu "Moćni strelac" (Able Archer), koja je ustvari bila simultana priprema za nuklearni napad.

Da li ću ja biti taj koji će pokrenuti Treći svetski rat...

U svojoj domovini, Petrova istorijska uloga nije mu donela slavu, jer i dalje živi u istom stančiću u kojem je proveo većinu života, i s dobrodošlicom dočekuje sve goste.

Te kobne, a inače do tada potpuno tihe, noći u kojoj je radio u tajnom kontrolnom centru Serpukov-15, oglasio se alarm, seća se 76-godišnji muškarac. Svi su bili u šoku, jer, iako su se tamo nalazili upravo zbog sličnih situacija, na tako nešto nisu mogli da se pripreme. Petrov je tada ustao i shvatio da svi zbunjeno gledaju u njega.

- Moja ekipa je bila na ivici panike i tad mi je sinulo da će, ako svi budemo u panici, sve biti gotovo. Nisam imao vremena da razmišljam o tome da li ću ja biti taj koji će pokrenuti Treći svetski rat, već sam morao da odlučim koliko je istinita informacija koju mi je upravo pokazao kompjuter - priseća se Petrov.

Petrov još uvek nije odlučio šta da uradi, kada se za nekoliko minuta oglasila još jedna sirena, koja je zaposlene u centur obavestila da je lansirana i druga raketa. Ubrzo zatim centrom su se razlegli zvuci još nekoliko sirena, i mogao se steći utisak da je minimum pet atomskih bombi poletelo s američkog tla.

Kud puklo da puklo...

Iako uopšte nije bio siguran u to što govori, Stanislav je svoje nadređene obavestio da je reč o lažnoj uzbuni. Svoju odluku bazirao je na činjenici da sovjetski radari, koji su se nalazili na zamlji i pouzdaniji su bili od satelita iz tog vremena, nisu potvrdili lansiranje.

Kasnije je otkriveno da je lažni alarm pokrenuo kvar na satelitu, koji je pogrešno interpretirao odsjaj sunčeve svetlosti na visokim oblacima - kao rakete.

Petrovu nikad nije odato priznanje za njegovu odluku, najverovatnije zbog toga što bi Rusi na taj način otkrili koliko brzo njihovi sateliti mogu da upozore na opasnost.

Stari sovjetski vojnik danas živi u Frjazinu u Rusiji i poznat je kao "čovek koji je spasao svet".

Po njemu je nedavno danski režiser Piter Entoni snimio i film koji ovih dana počinje da se prikazuje po bioskopima u SAD.

Izvor: New York Post