Анализа: „Релативно непознати Француз“ што ломи кичме!!!

Да ли је вредело платити 50.000.000 евра који у перспективи могу да нарасту на 80.000.000 евра?

Фудбал 22.09.2015 | 14:40

Енглези. Једва су дочекали „паничну куповину“ Манчестер јунајтеда да од 19-годишњег момка направе мету на коју ће сипати отров, чекајући његову прву грешку. Радосно су поскочили када су сазнали да је Луј ван Гал пристао да плати 80.000.000 евра за „релативно непознатог“ француског тинејџера. Ето материјала да Ђаволи, који најбоље продају новине на Острву, дижу тираже у првим јесењим данима...

Новац је одавно постао мерна јединица свега у острвском фудбалу. Стрељање се врши и пре суђења. Момак из Монака вероватно није био ни свестан какав притисак ће бити на њему и шта се све очекује.

На његову и Јунајтедову срећу, млади Француз Антони Марсијал је дао конкретне одговоре и агументе зашто вреди толике паре. Почео је савршено, постигао три гола у два премијерлигашка кола и натерао Острвљане да врате у корице мачеве које су исукали.

Истина, било је велико изненађење када је Јунајтед претпоследњег дана прелазног рока пристао да за „новог Анрија“ плати 50.000.000 одмах, плус 30.000.000 евра за бонусе од којих је реално да се две трећине лагано обистине.

Како је Марсијал дочекан у Енглеској најбоље говори термин који је често употребљаван у медијима - „релативно непознати Француз“. Што више говори о острвској јавности и начину сагледавања континенталног фудбала него о Марсијаловом педигреу.

За љубитеље фудбала у Француској и широм Европе, Марсијал је далеко од „релативно непознатог Француза“. У ТОП 15 је најскупље плаћених играча испод 18 година свих времена. Када је прешао у Монако из Лиона, није био ни пунолетан, а Кнежеви су без оклевања платили 5.000.000 евра. Очигледно су знали какав бисер узимају. Уосталом, Лион је „сигурица“ као продавница фудбалских бисера. Ретко који млади фудбалер са Жерлана се касније показао као промашај.

Марсијалова несрећа (или срећа) јесте да је тај трансфер прошао испод радара шире европске јавности јер је тог лета Монако дрмао фудбалском пијацом са мегатрансферима Радамела Фалкаа, Хамеса Родригеза, Жоаа Мутиња... Марсијал је био сића на коју нико није обраћао пажњу. Постоји изјава Монаковог директора Вадима Васиљева који је тада рекао да је Марсијал посао у рангу са довођењем Хамеса Родригеза и да ће Монаку вишеструко исплатити. Тог лета 2013. Монако је дао солидан новац и за младиће Николу Исма-Мирина из Валенсијана и Борху Лопеза из Спортинг Хихона. Васиљев је поручио да је то најпаметније уложен новац тог лета и да ће неко од њих тројице Монаку донети много и на терену и у каси. Борха Лопез је брзо нестао са фудбалске мапе, Исма-Мирин је завршио у ПСВ Ајндховену, а као џекпот се испоставио Марсијал.

У првој сезони је стицао искуство и није много простора поред Фалкаа, Ривијеа и Бербатова. Када су отишли Фалкао и Ривије, Марсијал је већ почео да делује као темпирана бомба. Временом је постао прва нападачка опција, сакупио већу минутажу од Бербатова и скренуо пажњу богатих европских клубова који су у то време искључиво били фокусирани на Жерлан и мајсторије Александра Лаказета.

Поређења са Анријем су постала дневна ствар и логичан след догађаја би био да је Арсен Венгер први реаговао и из бившег клуба довео играча који му је неопходан. Али стара циција Арсен је почео да моралише и није желео да се издвоји пристојан новац за неко појачање.

Манчестер јунајтед није губио време. Поготово што су Челси и Манчестер Сити у Марсијалу видели мету за коју ће наредног лета да воде борбу. Ед Вудворд је донео одлуку да је Марсијал оно што се чекало, Луј ван Гал дао зелено светло, јер му се не може оспорити око за младе играче. Операција је муњевито завршена и на Марсијал стављен терет под којим би пукли многи озбиљнији играчи. На пример Анхел ди Марија.

Ван Гал је младићу учинио услугу што га је лансирао одмах по доласку. Колико год био антипатичан и иритантан, Холанђанин је алхемичар који је од бројних талената направио фудбалске звезде. Од Клајверта и оне „луде“ Ајаксове генерације, преко Ћавија до Томаса Милера. Тешко да би неко у Марсијаловој ситуацији могао да пожели бољег тренера...

Прву утакмицу је млади Француз почео са клупе. И то велики дерби против Ливерпула! А онда је ушао и понудио оно за чим вапе Премијер лига и Олд Трафорд. Дриблинзи у стилу Тјерија Анрија и гол у мрежи највећег ривала. У неколико потеза је показао сву фудбалску раскош којом располаже. Како је само „поломио кичму“ Мартину Шкртелу... Гол није толико битан колико чињеница да је демонстрирао фину фудбалску вештину.

Дошла је убрзо и друга утакмица. Прва у стартној постави. И још два гола. И опет тренутак магије. Лажњак који је продао грмаљу Ван Дајку и Холанђанин је могао да пита Шкртела за телефонски број физиотерапеута. Други гол је такође мајсторија. Предаторски њух и делић секунде у којој је уловио грешку ривала. Оно што је требало Манчестер јунајтеду.

Ко хоће, може Марсијала да види и другим очима. Погодио у прва два меча? Јака ствар. И ћорава кока зрно убоде... Истина је и да су играчи попут Луја Сахе или Федерика Македе погађали на прва два меча за Јунајтед. Зашто би онда Марсијал био посебан? Уживање га је гледати како криви кичме грмаљима по Премијер лиги и како та егзибиција на крају добија свој смисао оним бројкама на семафору.

У две утакмице Марсијал је показао више фудбалског него сви енглески извикани таленти од 20.000.000, 30.000.000, 40.000.000 милиона евра... Изузев уникатног Вејна Рунија, тешко ћете наћи Енглеза који уме да игра фудбал боље од Марсијала.

„Релативно непознатог Француза“.

А, тек му је 19...