Analiza: „Relativno nepoznati Francuz“ što lomi kičme!!!

Da li je vredelo platiti 50.000.000 evra koji u perspektivi mogu da narastu na 80.000.000 evra?

Fudbal 22.09.2015 | 14:40

Englezi. Jedva su dočekali „paničnu kupovinu“ Mančester junajteda da od 19-godišnjeg momka naprave metu na koju će sipati otrov, čekajući njegovu prvu grešku. Radosno su poskočili kada su saznali da je Luj van Gal pristao da plati 80.000.000 evra za „relativno nepoznatog“ francuskog tinejdžera. Eto materijala da Đavoli, koji najbolje prodaju novine na Ostrvu, dižu tiraže u prvim jesenjim danima...

Novac je odavno postao merna jedinica svega u ostrvskom fudbalu. Streljanje se vrši i pre suđenja. Momak iz Monaka verovatno nije bio ni svestan kakav pritisak će biti na njemu i šta se sve očekuje.

Na njegovu i Junajtedovu sreću, mladi Francuz Antoni Marsijal je dao konkretne odgovore i agumente zašto vredi tolike pare. Počeo je savršeno, postigao tri gola u dva premijerligaška kola i naterao Ostrvljane da vrate u korice mačeve koje su isukali.

Istina, bilo je veliko iznenađenje kada je Junajted pretposlednjeg dana prelaznog roka pristao da za „novog Anrija“ plati 50.000.000 odmah, plus 30.000.000 evra za bonuse od kojih je realno da se dve trećine lagano obistine.

Kako je Marsijal dočekan u Engleskoj najbolje govori termin koji je često upotrebljavan u medijima - „relativno nepoznati Francuz“. Što više govori o ostrvskoj javnosti i načinu sagledavanja kontinentalnog fudbala nego o Marsijalovom pedigreu.

Za ljubitelje fudbala u Francuskoj i širom Evrope, Marsijal je daleko od „relativno nepoznatog Francuza“. U TOP 15 je najskuplje plaćenih igrača ispod 18 godina svih vremena. Kada je prešao u Monako iz Liona, nije bio ni punoletan, a Kneževi su bez oklevanja platili 5.000.000 evra. Očigledno su znali kakav biser uzimaju. Uostalom, Lion je „sigurica“ kao prodavnica fudbalskih bisera. Retko koji mladi fudbaler sa Žerlana se kasnije pokazao kao promašaj.

Marsijalova nesreća (ili sreća) jeste da je taj transfer prošao ispod radara šire evropske javnosti jer je tog leta Monako drmao fudbalskom pijacom sa megatransferima Radamela Falkaa, Hamesa Rodrigeza, Žoaa Mutinja... Marsijal je bio sića na koju niko nije obraćao pažnju. Postoji izjava Monakovog direktora Vadima Vasiljeva koji je tada rekao da je Marsijal posao u rangu sa dovođenjem Hamesa Rodrigeza i da će Monaku višestruko isplatiti. Tog leta 2013. Monako je dao solidan novac i za mladiće Nikolu Isma-Mirina iz Valensijana i Borhu Lopeza iz Sporting Hihona. Vasiljev je poručio da je to najpametnije uložen novac tog leta i da će neko od njih trojice Monaku doneti mnogo i na terenu i u kasi. Borha Lopez je brzo nestao sa fudbalske mape, Isma-Mirin je završio u PSV Ajndhovenu, a kao džekpot se ispostavio Marsijal.

U prvoj sezoni je sticao iskustvo i nije mnogo prostora pored Falkaa, Rivijea i Berbatova. Kada su otišli Falkao i Rivije, Marsijal je već počeo da deluje kao tempirana bomba. Vremenom je postao prva napadačka opcija, sakupio veću minutažu od Berbatova i skrenuo pažnju bogatih evropskih klubova koji su u to vreme isključivo bili fokusirani na Žerlan i majstorije Aleksandra Lakazeta.

Poređenja sa Anrijem su postala dnevna stvar i logičan sled događaja bi bio da je Arsen Venger prvi reagovao i iz bivšeg kluba doveo igrača koji mu je neophodan. Ali stara cicija Arsen je počeo da morališe i nije želeo da se izdvoji pristojan novac za neko pojačanje.

Mančester junajted nije gubio vreme. Pogotovo što su Čelsi i Mančester Siti u Marsijalu videli metu za koju će narednog leta da vode borbu. Ed Vudvord je doneo odluku da je Marsijal ono što se čekalo, Luj van Gal dao zeleno svetlo, jer mu se ne može osporiti oko za mlade igrače. Operacija je munjevito završena i na Marsijal stavljen teret pod kojim bi pukli mnogi ozbiljniji igrači. Na primer Anhel di Marija.

Van Gal je mladiću učinio uslugu što ga je lansirao odmah po dolasku. Koliko god bio antipatičan i iritantan, Holanđanin je alhemičar koji je od brojnih talenata napravio fudbalske zvezde. Od Klajverta i one „lude“ Ajaksove generacije, preko Ćavija do Tomasa Milera. Teško da bi neko u Marsijalovoj situaciji mogao da poželi boljeg trenera...

Prvu utakmicu je mladi Francuz počeo sa klupe. I to veliki derbi protiv Liverpula! A onda je ušao i ponudio ono za čim vape Premijer liga i Old Traford. Driblinzi u stilu Tjerija Anrija i gol u mreži najvećeg rivala. U nekoliko poteza je pokazao svu fudbalsku raskoš kojom raspolaže. Kako je samo „polomio kičmu“ Martinu Škrtelu... Gol nije toliko bitan koliko činjenica da je demonstrirao finu fudbalsku veštinu.

Došla je ubrzo i druga utakmica. Prva u startnoj postavi. I još dva gola. I opet trenutak magije. Lažnjak koji je prodao grmalju Van Dajku i Holanđanin je mogao da pita Škrtela za telefonski broj fizioterapeuta. Drugi gol je takođe majstorija. Predatorski njuh i delić sekunde u kojoj je ulovio grešku rivala. Ono što je trebalo Mančester junajtedu.

Ko hoće, može Marsijala da vidi i drugim očima. Pogodio u prva dva meča? Jaka stvar. I ćorava koka zrno ubode... Istina je i da su igrači poput Luja Sahe ili Federika Makede pogađali na prva dva meča za Junajted. Zašto bi onda Marsijal bio poseban? Uživanje ga je gledati kako krivi kičme grmaljima po Premijer ligi i kako ta egzibicija na kraju dobija svoj smisao onim brojkama na semaforu.

U dve utakmice Marsijal je pokazao više fudbalskog nego svi engleski izvikani talenti od 20.000.000, 30.000.000, 40.000.000 miliona evra... Izuzev unikatnog Vejna Runija, teško ćete naći Engleza koji ume da igra fudbal bolje od Marsijala.

„Relativno nepoznatog Francuza“.

A, tek mu je 19...