Грчка: Може ли Ципрас поново до владе?

Грци излазе на још једне ванредне парламентарне изборе, на којима, међутим, нема битнијег политичког улога, с обзиром да се борба неће водити ни око мера штедње, ни опраштања дугова, ни радних места у јавном сектору нити висине пореза.

Свијет 20.09.2015 | 14:50

14:00 Грчка љевичарска странка Сириза добила је 32 одсто од укупног броја гласова на ванредним парламентарним изборима који се данас одржавају у Грчкој, показала је прва излазна анкета.

Највећи Сиризин ривал, конзервативна партија Нова демократија, добила је подршку 29,6 одсто бирача.

Слиједи десничарска партија Златна зора на трећем мејсту са 6,8 одсто, Комунистичка партија (ККЕ) је обезбједила 6,5 одсто, док је ПАСОК добио 6,2 одсто гласова и проевропска Потами — 4,8 одсто.

Биралишта се затварају у 16 часова.

10:30 - АНКЕТЕ показују готово изједначене резултате два главна такмаца - Сиризе и Нове Демократије, које свака уживају по 28 одсто гласова медју испитаницима, док се крајње десничарска Златна зора, са око шест одсто гласова, и странка ПАСОК левог центра утркују за треће место, а прате их комунистичка партија ККЕ и центристичка То Потами, преноси Ројтерс

08:35 - У Грчкој су јутрос у шест сати отворена биралишта, на којима ће на ванредним парламентарним изборима гласати више од 9,8 милиона Грка који имају право гласа. Гласачка места ће бити отворена до 16 сати, а коначни резултати се очекују сутра ујутро.

Не очекује се да ће иједна странка имати довољан број гласова, односно око 38 одсто, колико је потребно да би освојила већину у парламенту од 300 посланичких места, што значи да је коалиција готово извесна.

Грци трећи пут ове године излазе на биралишта, после парламентарних избора у јануару који су на власт довели лидера Сиризе, сада већ бившег премијера Алексиса Ципраса, и јулског референдума на којем су гласачи јасно и гласно одбацили предлоге страних кредитора о реформама, мада их је Ципрасова влада мало касније усвојила.

За разлику од претходна два гласања, овог пута међу Грцима не влада ентузијазам, у тренутку када им је економија и даље слаба, четвртина радно способног становништва незапослена, а контрола капитала ограничава приступ готовини на 420 евра недељно, наводи АП.

Анкете показују готово изједначене резултате два главна такмаца - Сиризе и Нове демократије, које свака уживају по 28 одсто гласова међу испитаницима, док се крајње десничарска Златна зора са око шест одсто гласова, и странка ПАСОК левог центра утркују за треће место, а прате их комунистичка партија ККЕ и центристичка То Потами, преноси Ројтерс.

07:00 - ДАН "Д": Сириза или Нова демократија, Грци бирају!
Ако ће се на њима икаква борба водити, то су изгледи - додуше мршави - да се дође до политичке стабилности, која би помогла да се успостави нека врста економске нормалности у земљи са 25 одсто незапослених, озбиљним ограничењима у банкарском пословању и катастрофалним јавним дугом.

Изборним фаворитима пођеднако се сматрају левичарска странка Сириза и странка десног центра Нова демократија, и оне обе - с мањим или већим оградама - прихватају нова повећања пореза и реформе које међународни кредитори траже од презадужене Грчке како би наставили да јој помажу финансијски.

- С обзиром да је (трећи пакет међународне финансијски помоћи) добио већину посланика грчког парламента, на овим изборима нема никаквог улога - рекао је Дмитри А. Сотиропулос, политички аналитичар са Универзитета у Атини.

Према његовим речима, и Сириза и Нова демократија имају врло мали маневарски простор за политичке маневре - ко год од њих да победи.

Листа оног што се мора урадити написана је још у јулу, када је бивши премијер Алексис Ципрас (41) под великим притиском направио крупан заокрет и одустао од противљења мерама штедње које га је довело на власт у јануару ове године.

Суочен с могућношћу банкротства земље, социјалне катастрофе и изласка земље из еврозоне, Ципрас је пристао на трећи пакет финансијске помоћи, вредан 86 милијарди евра, под условима који га држе "на кратко" - што је довело до побуне у његовој странци Сириза и коштало га парламентарне већине.

Ципрас је потом дао оставку и сазвао нове изборе, надајући се да ће тиме ојачати своју већину - што би се могло показати као велика грешка у процени, оцењује Асошиејтед прес.

Наиме, све до јула је Сириза била далеко популарнија од Нове демократије, којој је у међувремену, под привременим страначким вођом Вангелисом Мејмаракисом (61), рејтинг порастао. Разлика између две странке се толико смањила да ниједна сада не би могла да има такву већину да би могла самостално давлада.