Grčka: Može li Cipras ponovo do vlade?

Grci izlaze na još jedne vanredne parlamentarne izbore, na kojima, međutim, nema bitnijeg političkog uloga, s obzirom da se borba neće voditi ni oko mera štednje, ni opraštanja dugova, ni radnih mesta u javnom sektoru niti visine poreza.

Svijet 20.09.2015 | 14:50

14:00 Grčka ljevičarska stranka Siriza dobila je 32 odsto od ukupnog broja glasova na vanrednim parlamentarnim izborima koji se danas održavaju u Grčkoj, pokazala je prva izlazna anketa.

Najveći Sirizin rival, konzervativna partija Nova demokratija, dobila je podršku 29,6 odsto birača.

Slijedi desničarska partija Zlatna zora na trećem mejstu sa 6,8 odsto, Komunistička partija (KKE) je obezbjedila 6,5 odsto, dok je PASOK dobio 6,2 odsto glasova i proevropska Potami — 4,8 odsto.

Birališta se zatvaraju u 16 časova.

10:30 - ANKETE pokazuju gotovo izjednačene rezultate dva glavna takmaca - Sirize i Nove Demokratije, koje svaka uživaju po 28 odsto glasova medju ispitanicima, dok se krajnje desničarska Zlatna zora, sa oko šest odsto glasova, i stranka PASOK levog centra utrkuju za treće mesto, a prate ih komunistička partija KKE i centristička To Potami, prenosi Rojters

08:35 - U Grčkoj su jutros u šest sati otvorena birališta, na kojima će na vanrednim parlamentarnim izborima glasati više od 9,8 miliona Grka koji imaju pravo glasa. Glasačka mesta će biti otvorena do 16 sati, a konačni rezultati se očekuju sutra ujutro.

Ne očekuje se da će ijedna stranka imati dovoljan broj glasova, odnosno oko 38 odsto, koliko je potrebno da bi osvojila većinu u parlamentu od 300 poslaničkih mesta, što znači da je koalicija gotovo izvesna.

Grci treći put ove godine izlaze na birališta, posle parlamentarnih izbora u januaru koji su na vlast doveli lidera Sirize, sada već bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa, i julskog referenduma na kojem su glasači jasno i glasno odbacili predloge stranih kreditora o reformama, mada ih je Ciprasova vlada malo kasnije usvojila.

Za razliku od prethodna dva glasanja, ovog puta među Grcima ne vlada entuzijazam, u trenutku kada im je ekonomija i dalje slaba, četvrtina radno sposobnog stanovništva nezaposlena, a kontrola kapitala ograničava pristup gotovini na 420 evra nedeljno, navodi AP.

Ankete pokazuju gotovo izjednačene rezultate dva glavna takmaca - Sirize i Nove demokratije, koje svaka uživaju po 28 odsto glasova među ispitanicima, dok se krajnje desničarska Zlatna zora sa oko šest odsto glasova, i stranka PASOK levog centra utrkuju za treće mesto, a prate ih komunistička partija KKE i centristička To Potami, prenosi Rojters.

07:00 - DAN "D": Siriza ili Nova demokratija, Grci biraju!
Ako će se na njima ikakva borba voditi, to su izgledi - doduše mršavi - da se dođe do političke stabilnosti, koja bi pomogla da se uspostavi neka vrsta ekonomske normalnosti u zemlji sa 25 odsto nezaposlenih, ozbiljnim ograničenjima u bankarskom poslovanju i katastrofalnim javnim dugom.

Izbornim favoritima pođednako se smatraju levičarska stranka Siriza i stranka desnog centra Nova demokratija, i one obe - s manjim ili većim ogradama - prihvataju nova povećanja poreza i reforme koje međunarodni kreditori traže od prezadužene Grčke kako bi nastavili da joj pomažu finansijski.

- S obzirom da je (treći paket međunarodne finansijski pomoći) dobio većinu poslanika grčkog parlamenta, na ovim izborima nema nikakvog uloga - rekao je Dmitri A. Sotiropulos, politički analitičar sa Univerziteta u Atini.

Prema njegovim rečima, i Siriza i Nova demokratija imaju vrlo mali manevarski prostor za političke manevre - ko god od njih da pobedi.

Lista onog što se mora uraditi napisana je još u julu, kada je bivši premijer Aleksis Cipras (41) pod velikim pritiskom napravio krupan zaokret i odustao od protivljenja merama štednje koje ga je dovelo na vlast u januaru ove godine.

Suočen s mogućnošću bankrotstva zemlje, socijalne katastrofe i izlaska zemlje iz evrozone, Cipras je pristao na treći paket finansijske pomoći, vredan 86 milijardi evra, pod uslovima koji ga drže "na kratko" - što je dovelo do pobune u njegovoj stranci Siriza i koštalo ga parlamentarne većine.

Cipras je potom dao ostavku i sazvao nove izbore, nadajući se da će time ojačati svoju većinu - što bi se moglo pokazati kao velika greška u proceni, ocenjuje Asošiejted pres.

Naime, sve do jula je Siriza bila daleko popularnija od Nove demokratije, kojoj je u međuvremenu, pod privremenim stranačkim vođom Vangelisom Mejmarakisom (61), rejting porastao. Razlika između dve stranke se toliko smanjila da nijedna sada ne bi mogla da ima takvu većinu da bi mogla samostalno davlada.