Воћњаци мијењају привреду Србије

До прије десетак година, општина Топола била је у групи неразвијених општина. Улагање у оно што им је природа дала, воћарство, промјенило је привредну слику тог краја. Према броју становника, домаћини из Тополе данас су највећи извозници воћа у земљи.

Србија 03.09.2015 | 15:00

На плантажама воћа у тополском крају, ових дана је око 2.000 берача. Долазе са свих страна. Некима је то допуна кућног буџета, другима једини извор прихода. Дневница је око 2.000 динара.

„Није тешко, добро је, иде лако. Остали смо без посла, морамо да радимо„, кажу радници.
Са око шест хектара бресака и нектарина, у воћњацима Матејића из Винче већ је обрано 50 тона воћа. Добар је род и квалитет.

„Сви плодови су уједначени да би се извезло на руско тржиште, јер је оно захтевно и пробирљиво. Хемијска средства морају да се употребе – и заштита и каренца„, каже Живота Матејић.

Само у овој години, Матејићи су у воћњаке инвестирали 12.000 евра. Планирају и нова улагања.
„То је у плану и сину и унуку, да ураде артешки бунар, да спроведу наводњавање у сваку парцелу, јер без воде ово не може да се ради. И противградна заштита“, каже Чеда Матејић.

Да би постигли бољу извозну цијену, власници хладњача су набавили калибраторе за сортирање воћа, па је сваки плод који се отпреми у Русију, исте величине. Наредне сезоне, умјесто у дрвене гајбице, роба ће се паковати у пластичну амбалажу.

„Прошле године, која је била рекордно лоша због поплава и града, имали смо реализацију између шест и по и седам милиона евра. Ове године очекујемо двоструко више“, каже Драган Јовановић, предсједник СО Топола.

Процјене су да ће, до краја сезоне, у тополском крају бити убрано око 10.000 тона воћа прве класе. У том крају, укупна површина воћњака је око 14.000 хектара, а сваке године подижу се нови засади.

Извор: Цапитал