Из српских затвора побјегло 75 осуђеника

Из српских затвора прошле године побегло је 75 људи, али је већина одмах ухваћена и враћена! Од тога, како показују најновији подаци Управе за извршење заводских санкција, само два бекства су била из затвореног дела и оба бегунца су за кратко време пронађена.

Србија 24.08.2015 | 15:10
Из српских затвора побјегло 75 осуђеника

Остало су махом била удаљења из полуотвореног дела завода, где страже нису тако ригорозне, или недолазак осуђеника са викенда или неке друге врсте погодности.

Када се на ову бројку додају и кашњења са викенда проведених код куће, та бројка достиже 131, али је то, ипак најмање бекстава у последњих неколико година. По степену сигурности наших затвора, Србија нити заостаје, нити предњачи у односу на друге земље, каже Милош Јанковић, заменик заштитника грађана и члан Комитета Уједињених нација за превенцију тортуре.

- Затвореници не беже из затвора зато што им је у њима угрожена сигурност и бебедност, већ превасходно због жеље да њихова слобода не буде ограничена - примећује Јанковић. - Безбедност осуђених може бити угрожена или од других затвореника или због злостављања особља. Повреде права затвореника ће се увек дешавати, али су посете које обавља заштитник грађана показале да у Србији осуђеници нису жртве системског и организованог злостављања. Такви случајеви су појединачни.

ФИЛМСКИ

Из домаћих затвора бежало се на разне начине, међутим, колико год она били спектакуларна, већина бегунаца на крају је хватана и завршавала или са дисциплинским мерама, или је из полуотвореног дела одлазила у затворени, а у последње време и са судским пресудама које су им продужавале робију. Бегунци су секли затворске решетке и спуштали се кроз прозор низ ужад од чаршава, прескакали затворски зид, скакали са крова на кров. У Нишу су прокопали тунел од 26 метара, али су откривени пре него што су избили на површину. Било је и филмских бегова хеликоптером са затворске економије, искакања из затворског возила, отмица из “марице”, а дешавало се да затвореници просто ишетају из заводског круга.

У затворским аналима остаће забележена прича о осуђенику Алмиру Ибишију, који је из ЦЗ-а у Београду побегао 2008, само неколико дана пре истека осмомесечне казне! Био је осуђен због недозвољеног држања оружја и експлозивних материја. Прескочио је ограду затвора у Бачванској, а са њим су пошли и његови другари Вељко Рогановић и Владимир Јовановић. Они су, међутим, ухваћени.

Најпознатији покушај бекства у последње време имали смо прилике да видимо и на снимку, када су, у фебруару 2012. припадници “земунског клана” Сретко Калинић и Жељко Миловановић покушали бег из Посебне притворске јединице Специјалног суда, у Устаничкој. Они су бонсеком пресекли решетке, одвалили врата ћелија, савладали стражара у ходнику, попели се на први спрат, где су опет развалили решетке на прозору и искочили у двориште. Сачекала их је Жандармерија и вратила у ћелије. Обојица су прошлог марта осуђена на по годину и по због бекства, а стражар на годину дана затвора.

Прошле године је и Бојан Стојановић покушао да побегне из Окружног затвора у Прокупљу, где служи казну за свирепо убиство пензионера Николе Кабаше, ради пљачке. Првостепено је осуђен на 40 година, а док је чекао казну у кућном притвору, скинуо је наногвицу и покушао да убије жену и шурака, после чега је побегао. Након 10 дана пронашла га је полиција.

Годину дана пре тога панчевачки затвореници покушали су једног викенда бег тако што су металном шипком одломљеном од држача завеса тоалета пробали да пробију зид до улице. Осујетила их је затворска стража, баш као и њихове “колеге” у Новом Саду истог месеца.

"АДВОКАТ"

Бошко Савић и Душан Арсић ишетали су из круга ЦЗ-а, 2007. године, док су га чистили. Арсић је ухапшен два дана касније, а Савић се сам вратио у ћелију. Занимљив је и случај Александра Требињца, који је покушао пре осам година да побегне из ЦЗ-а тако што се закачио испод “Класовог” камиона за превоз хлеба. Успео је да пређе затворски круг, али је откривен кад се камион приближио капији.

Пре равно деценију, притвореник Зоран Рашковић побегао је из истог затвора током редовне посете адвоката! Обукао је одело које су му претходно доставила двојица стражара и са групом адвоката, по завршетку посете, ишетао. Неколико месеци касније ухапшен је у Швајцарској и депортован у Србију.

Случајева је много, али домаће затворе муче сасвим друге муке. Кључна је вишегодишња пренасељеност. Број осуђеника и притвореника у последње две деценије порастао је више од три пута - са 3.600 почетком деведесетих, на 11.300 у току 2012. године. После доношења Закона о амнестији бројка је смањена за више од 1.000, па их у овом тренутку има око 10.100, од чега 1.600 притвореника. А процене кажу да у домаће “казнионе” максимално може да стане 9.000 душа.

- Пренасељеност је и даље проблем затворског система, посебно уколико се поредимо са западним земљама. Ако се, пак, поредимо са источном Европом и остатком света, стање није толико критично. Ипак, стандарди кажу да би сваки затвореник требало да има четири квадратна, односно осам кубних метара простора за себе. Велики број осуђених и притвореника то нема - констатује Милош Јанковић.

Затворски капацитети су стари и руинирани, што отежава одржавање добрих хигијенских услова. Осуђеници нису довољно ангажовани, што им умањује могућност социјализације по изласку на слободу. Многи се не снађу, па убрзо почине ново дело и враћају у средину на коју су се, колико год звучало апсурно, навикли. Број повратника већи је од 60 одсто.

КАЗНЕ

- Заштитнику грађана највише притужби осуђених стиже због здравствене заштите - каже Јанковић. - Изражен је недостатак броја лекара у затворима, а са њиховим недовољним бројем немогуће је пружити адекватну здравствену заштиту. Омбудсман ће у сарадњи са затворском управом у наредном периоду посветити пажњу обуци затворског здравственог особља.

Статистике, иначе, кажу да највећи број осуђеника у земљи издржава казну затвора између три и пет година. Казне од 40 година служи њих седамдесетак, а између 20 и 40 за 10 више. Највећи број људи осуђен је за тешке крађе, злоупотребу дрога, разбојништво, убиство и покушај убиства. У порасту је број тешких кривичних дела са елементима насиља (свирепа убиства, наношење тешких телесних повреда, силовања, насиља у породици и над малолетницима), а починиоци су све млађи и све чешће болују од болести зависности, пре свега наркоманије.

ДВА НОВА ЗАТВОРА

Србија ће ускоро изградити два нова затвора - у Панчеву и Крагујевцу. Средства су одобрена кредитом Развојне банке Савета Европе. Затвор у Панчеву моћи ће да прими 500 осуђеника, а у Крагујевцу 400.

БЕКСТВО ИЗ ШОШЕНКА

Најчувенији бегунац на свету био је Френк Фрешвотерс, о чијем бегу је снимљен филм “Бекство из Шошенка”. Ухваћен је 2005. на Флориди, где је живео под именом Вилијам Харолд Кокс. Он је осуђен за убиство без предумишљаја у аутомобилској несрећи 1957, прво условно, али му је 1959. казна преиначена у затворску од 20 година, јер је прекршио услов.

ИСЕЧЕН КРОВ "МАРИЦЕ"

Један затвореник у Сомбору је 2003. ископао рупу у зиду кроз коју су побегла четворица осуђеника. Други је својеручно направио алатку за резање лима, сакрио је у ђон ципеле и унео у “марицу”, којом је спровођен. Кад је ауто кренуо, исекао је лим на крову и искочио, али га је спазио командир.

Извор: Вечерње новости

Коментари / 0

Оставите коментар