Iz srpskih zatvora pobjeglo 75 osuđenika

Iz srpskih zatvora prošle godine pobeglo je 75 ljudi, ali je većina odmah uhvaćena i vraćena! Od toga, kako pokazuju najnoviji podaci Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, samo dva bekstva su bila iz zatvorenog dela i oba begunca su za kratko vreme pronađena.

Srbija 24.08.2015 | 15:10

Ostalo su mahom bila udaljenja iz poluotvorenog dela zavoda, gde straže nisu tako rigorozne, ili nedolazak osuđenika sa vikenda ili neke druge vrste pogodnosti.

Kada se na ovu brojku dodaju i kašnjenja sa vikenda provedenih kod kuće, ta brojka dostiže 131, ali je to, ipak najmanje bekstava u poslednjih nekoliko godina. Po stepenu sigurnosti naših zatvora, Srbija niti zaostaje, niti prednjači u odnosu na druge zemlje, kaže Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana i član Komiteta Ujedinjenih nacija za prevenciju torture.

- Zatvorenici ne beže iz zatvora zato što im je u njima ugrožena sigurnost i bebednost, već prevashodno zbog želje da njihova sloboda ne bude ograničena - primećuje Janković. - Bezbednost osuđenih može biti ugrožena ili od drugih zatvorenika ili zbog zlostavljanja osoblja. Povrede prava zatvorenika će se uvek dešavati, ali su posete koje obavlja zaštitnik građana pokazale da u Srbiji osuđenici nisu žrtve sistemskog i organizovanog zlostavljanja. Takvi slučajevi su pojedinačni.

FILMSKI

Iz domaćih zatvora bežalo se na razne načine, međutim, koliko god ona bili spektakularna, većina begunaca na kraju je hvatana i završavala ili sa disciplinskim merama, ili je iz poluotvorenog dela odlazila u zatvoreni, a u poslednje vreme i sa sudskim presudama koje su im produžavale robiju. Begunci su sekli zatvorske rešetke i spuštali se kroz prozor niz užad od čaršava, preskakali zatvorski zid, skakali sa krova na krov. U Nišu su prokopali tunel od 26 metara, ali su otkriveni pre nego što su izbili na površinu. Bilo je i filmskih begova helikopterom sa zatvorske ekonomije, iskakanja iz zatvorskog vozila, otmica iz “marice”, a dešavalo se da zatvorenici prosto išetaju iz zavodskog kruga.

U zatvorskim analima ostaće zabeležena priča o osuđeniku Almiru Ibišiju, koji je iz CZ-a u Beogradu pobegao 2008, samo nekoliko dana pre isteka osmomesečne kazne! Bio je osuđen zbog nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija. Preskočio je ogradu zatvora u Bačvanskoj, a sa njim su pošli i njegovi drugari Veljko Roganović i Vladimir Jovanović. Oni su, međutim, uhvaćeni.

Najpoznatiji pokušaj bekstva u poslednje vreme imali smo prilike da vidimo i na snimku, kada su, u februaru 2012. pripadnici “zemunskog klana” Sretko Kalinić i Željko Milovanović pokušali beg iz Posebne pritvorske jedinice Specijalnog suda, u Ustaničkoj. Oni su bonsekom presekli rešetke, odvalili vrata ćelija, savladali stražara u hodniku, popeli se na prvi sprat, gde su opet razvalili rešetke na prozoru i iskočili u dvorište. Sačekala ih je Žandarmerija i vratila u ćelije. Obojica su prošlog marta osuđena na po godinu i po zbog bekstva, a stražar na godinu dana zatvora.

Prošle godine je i Bojan Stojanović pokušao da pobegne iz Okružnog zatvora u Prokuplju, gde služi kaznu za svirepo ubistvo penzionera Nikole Kabaše, radi pljačke. Prvostepeno je osuđen na 40 godina, a dok je čekao kaznu u kućnom pritvoru, skinuo je nanogvicu i pokušao da ubije ženu i šuraka, posle čega je pobegao. Nakon 10 dana pronašla ga je policija.

Godinu dana pre toga pančevački zatvorenici pokušali su jednog vikenda beg tako što su metalnom šipkom odlomljenom od držača zavesa toaleta probali da probiju zid do ulice. Osujetila ih je zatvorska straža, baš kao i njihove “kolege” u Novom Sadu istog meseca.

"ADVOKAT"

Boško Savić i Dušan Arsić išetali su iz kruga CZ-a, 2007. godine, dok su ga čistili. Arsić je uhapšen dva dana kasnije, a Savić se sam vratio u ćeliju. Zanimljiv je i slučaj Aleksandra Trebinjca, koji je pokušao pre osam godina da pobegne iz CZ-a tako što se zakačio ispod “Klasovog” kamiona za prevoz hleba. Uspeo je da pređe zatvorski krug, ali je otkriven kad se kamion približio kapiji.

Pre ravno deceniju, pritvorenik Zoran Rašković pobegao je iz istog zatvora tokom redovne posete advokata! Obukao je odelo koje su mu prethodno dostavila dvojica stražara i sa grupom advokata, po završetku posete, išetao. Nekoliko meseci kasnije uhapšen je u Švajcarskoj i deportovan u Srbiju.

Slučajeva je mnogo, ali domaće zatvore muče sasvim druge muke. Ključna je višegodišnja prenaseljenost. Broj osuđenika i pritvorenika u poslednje dve decenije porastao je više od tri puta - sa 3.600 početkom devedesetih, na 11.300 u toku 2012. godine. Posle donošenja Zakona o amnestiji brojka je smanjena za više od 1.000, pa ih u ovom trenutku ima oko 10.100, od čega 1.600 pritvorenika. A procene kažu da u domaće “kaznione” maksimalno može da stane 9.000 duša.

- Prenaseljenost je i dalje problem zatvorskog sistema, posebno ukoliko se poredimo sa zapadnim zemljama. Ako se, pak, poredimo sa istočnom Evropom i ostatkom sveta, stanje nije toliko kritično. Ipak, standardi kažu da bi svaki zatvorenik trebalo da ima četiri kvadratna, odnosno osam kubnih metara prostora za sebe. Veliki broj osuđenih i pritvorenika to nema - konstatuje Miloš Janković.

Zatvorski kapaciteti su stari i ruinirani, što otežava održavanje dobrih higijenskih uslova. Osuđenici nisu dovoljno angažovani, što im umanjuje mogućnost socijalizacije po izlasku na slobodu. Mnogi se ne snađu, pa ubrzo počine novo delo i vraćaju u sredinu na koju su se, koliko god zvučalo apsurno, navikli. Broj povratnika veći je od 60 odsto.

KAZNE

- Zaštitniku građana najviše pritužbi osuđenih stiže zbog zdravstvene zaštite - kaže Janković. - Izražen je nedostatak broja lekara u zatvorima, a sa njihovim nedovoljnim brojem nemoguće je pružiti adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Ombudsman će u saradnji sa zatvorskom upravom u narednom periodu posvetiti pažnju obuci zatvorskog zdravstvenog osoblja.

Statistike, inače, kažu da najveći broj osuđenika u zemlji izdržava kaznu zatvora između tri i pet godina. Kazne od 40 godina služi njih sedamdesetak, a između 20 i 40 za 10 više. Najveći broj ljudi osuđen je za teške krađe, zloupotrebu droga, razbojništvo, ubistvo i pokušaj ubistva. U porastu je broj teških krivičnih dela sa elementima nasilja (svirepa ubistva, nanošenje teških telesnih povreda, silovanja, nasilja u porodici i nad maloletnicima), a počinioci su sve mlađi i sve češće boluju od bolesti zavisnosti, pre svega narkomanije.

DVA NOVA ZATVORA

Srbija će uskoro izgraditi dva nova zatvora - u Pančevu i Kragujevcu. Sredstva su odobrena kreditom Razvojne banke Saveta Evrope. Zatvor u Pančevu moći će da primi 500 osuđenika, a u Kragujevcu 400.

BEKSTVO IZ ŠOŠENKA

Najčuveniji begunac na svetu bio je Frenk Frešvoters, o čijem begu je snimljen film “Bekstvo iz Šošenka”. Uhvaćen je 2005. na Floridi, gde je živeo pod imenom Vilijam Harold Koks. On je osuđen za ubistvo bez predumišljaja u automobilskoj nesreći 1957, prvo uslovno, ali mu je 1959. kazna preinačena u zatvorsku od 20 godina, jer je prekršio uslov.

ISEČEN KROV "MARICE"

Jedan zatvorenik u Somboru je 2003. iskopao rupu u zidu kroz koju su pobegla četvorica osuđenika. Drugi je svojeručno napravio alatku za rezanje lima, sakrio je u đon cipele i uneo u “maricu”, kojom je sprovođen. Kad je auto krenuo, isekao je lim na krovu i iskočio, ali ga je spazio komandir.

Izvor: Večernje novosti