Непожељни: Срби у Вуковару забринути

Дан након што су градске власти Вуковара усвојиле измене и допуне Статута града којима је укинута двојезичност у том граду, представници српске заједнице су забринути и у дилеми колико је та одлука у функцији предстојећих избора у Хрватској, а колико порука Србима да су, уз ћирилицу, и они непожељни.

Регион 18.08.2015 | 13:56

Политички организовани Срби, у оквиру Самосталне српске демократске странке (СДСС), већ данас су реаговали.

Заменик градоначелника Срђан Милаковић каже да се најпре очекује да реагује Веће српске националне мањине, које треба да поднесе предлог Министарству управе да измењени статус стави ван снаге, а министарство је дужно да реагује у року од 30 дана.

Након тога треба да буде постављено питање уставности, рекао је Милаковић одговарајући на питање Тањуга шта ће бити наредни корак СДСС-а.

"Странка ће, казао је, деловати путем политичких представника код домаћих институција, дипломатских представништава и међународних организација, а од званичног Загреба очекујемо реакцију како закон и налаже, ништа више од тога", рекао је Миланковић.

Потпредседник СДСС-а и саборски заступник Драган Црногорац је рекао да је усвајањем одлуке о измени градског статута прекршен низ међународних и домаћих инструмената и норми и да је то у потпуности неприхватљиво:

"Одлука градских власти Вуковара је аларм не само за ту странку, већ и за читав српски корпус и државу у целини".

Црногорац је истакао да је и СДСС имао свој предлог, да је био спреман за компромис, али да о том предлогу није било мгоуће расправљати.

"Ово је у супротности са оним о чему се расправљало у Сабору и СДСС је незадовољан", истакао је Црногорац.

Упитан како реагују грађани српске националности на одлуку о измени Статута, Црногорац каже да су они забринути и да се осећају нелагодно у овој ситуацији.

"Ако неко не жели нечији језик и писмо онда је питање колико жели представнике тог народа", рекао је он.

Према речима Црногорца, ова одлука ће повећати напетост која постоји од последњег пописа, односно од објављивања резултата тог пописа 2012. када се и показало да у Вуковару живи више од једне трећине Срба, што је услов за право на равноправну уотребу језика и писма.

На питање да ли је измена статута била стварна потреба или питање политике, Црногорац је одговорио:

"Ако већ имамо ћирилицу на фасадама музеја и у обдаништима, питање је што се не би нашла и у службеној употреби".

Додао је да је овде реч о идентитету и да се Срби питају да ли су пожељни после овакве одлуке.

Поводом одлуке српског министарства спољних послова да упути протестну ноту и односа Београдаи Загреба после ове одлуке, Црногорац истиче да се нада да ће две земље успоставити конструктивну комуникацију у циљу решавања спорних питања.

Упозорава, међутим, да ће тензије бити веће у директној комуникацији представника два народа, него између званичног Београда и Загреба.

Председник Клуба већника у Градском већу Дејан Дракулић је такође оценио да је уношење измена и допуна статута корак уназад у односу на 2009.

Према његовим речима, једино где је задржано право на спрско писмо је кореспонденција градских већника, али и ту постоје ограничења.

Како је рекао, ни буџетом за 2016. нису предвиђена средства за спровођење Закона о језику и писму.

Дракулић је такође указао да предлог градоначелника није добио чак ни подршку Комисије градског већа за националне мањине и верске споменике.

"Неприхвтљиво је, такође, пребацивање одговорности на српску заједницу, јер они нису ни цепали заставе, ни ломили табле са грбом Хрватске. Одговорност лежи на две највеће политичке странке у Хрватској", сматра Дракулић.