Nepoželjni: Srbi u Vukovaru zabrinuti

Dan nakon što su gradske vlasti Vukovara usvojile izmene i dopune Statuta grada kojima je ukinuta dvojezičnost u tom gradu, predstavnici srpske zajednice su zabrinuti i u dilemi koliko je ta odluka u funkciji predstojećih izbora u Hrvatskoj, a koliko poruka Srbima da su, uz ćirilicu, i oni nepoželjni.

Region 18.08.2015 | 13:56

Politički organizovani Srbi, u okviru Samostalne srpske demokratske stranke (SDSS), već danas su reagovali.

Zamenik gradonačelnika Srđan Milaković kaže da se najpre očekuje da reaguje Veće srpske nacionalne manjine, koje treba da podnese predlog Ministarstvu uprave da izmenjeni status stavi van snage, a ministarstvo je dužno da reaguje u roku od 30 dana.

Nakon toga treba da bude postavljeno pitanje ustavnosti, rekao je Milaković odgovarajući na pitanje Tanjuga šta će biti naredni korak SDSS-a.

"Stranka će, kazao je, delovati putem političkih predstavnika kod domaćih institucija, diplomatskih predstavništava i međunarodnih organizacija, a od zvaničnog Zagreba očekujemo reakciju kako zakon i nalaže, ništa više od toga", rekao je Milanković.

Potpredsednik SDSS-a i saborski zastupnik Dragan Crnogorac je rekao da je usvajanjem odluke o izmeni gradskog statuta prekršen niz međunarodnih i domaćih instrumenata i normi i da je to u potpunosti neprihvatljivo:

"Odluka gradskih vlasti Vukovara je alarm ne samo za tu stranku, već i za čitav srpski korpus i državu u celini".

Crnogorac je istakao da je i SDSS imao svoj predlog, da je bio spreman za kompromis, ali da o tom predlogu nije bilo mgouće raspravljati.

"Ovo je u suprotnosti sa onim o čemu se raspravljalo u Saboru i SDSS je nezadovoljan", istakao je Crnogorac.

Upitan kako reaguju građani srpske nacionalnosti na odluku o izmeni Statuta, Crnogorac kaže da su oni zabrinuti i da se osećaju nelagodno u ovoj situaciji.

"Ako neko ne želi nečiji jezik i pismo onda je pitanje koliko želi predstavnike tog naroda", rekao je on.

Prema rečima Crnogorca, ova odluka će povećati napetost koja postoji od poslednjeg popisa, odnosno od objavljivanja rezultata tog popisa 2012. kada se i pokazalo da u Vukovaru živi više od jedne trećine Srba, što je uslov za pravo na ravnopravnu uotrebu jezika i pisma.

Na pitanje da li je izmena statuta bila stvarna potreba ili pitanje politike, Crnogorac je odgovorio:

"Ako već imamo ćirilicu na fasadama muzeja i u obdaništima, pitanje je što se ne bi našla i u službenoj upotrebi".

Dodao je da je ovde reč o identitetu i da se Srbi pitaju da li su poželjni posle ovakve odluke.

Povodom odluke srpskog ministarstva spoljnih poslova da uputi protestnu notu i odnosa Beogradai Zagreba posle ove odluke, Crnogorac ističe da se nada da će dve zemlje uspostaviti konstruktivnu komunikaciju u cilju rešavanja spornih pitanja.

Upozorava, međutim, da će tenzije biti veće u direktnoj komunikaciji predstavnika dva naroda, nego između zvaničnog Beograda i Zagreba.

Predsednik Kluba većnika u Gradskom veću Dejan Drakulić je takođe ocenio da je unošenje izmena i dopuna statuta korak unazad u odnosu na 2009.

Prema njegovim rečima, jedino gde je zadržano pravo na sprsko pismo je korespondencija gradskih većnika, ali i tu postoje ograničenja.

Kako je rekao, ni budžetom za 2016. nisu predviđena sredstva za sprovođenje Zakona o jeziku i pismu.

Drakulić je takođe ukazao da predlog gradonačelnika nije dobio čak ni podršku Komisije gradskog veća za nacionalne manjine i verske spomenike.

"Neprihvtljivo je, takođe, prebacivanje odgovornosti na srpsku zajednicu, jer oni nisu ni cepali zastave, ni lomili table sa grbom Hrvatske. Odgovornost leži na dve najveće političke stranke u Hrvatskoj", smatra Drakulić.